Lobanja misterioznog "Zmajevog čoveka" mogla bi da promeni sve što znamo o ljudskoj prošlosti

Kineski naučnici ponovo su skrenuli pažnju na izuzetno očuvanu lobanju za koju veruju da pripada našem najbližem drevnom rođaku, blisko povezanom s vrstama poput neandertalaca i Homo erectusa.

Reč je o lobanji takozvanog Zmajevog čoveka koji je živeo, prema procenama, u istočnoj Aziji pre najmanje 146.000 godina. Najnovije istraživanje je objavljeno u časopisu The Innovation.

Preporučujemo

"Jedno od najvažnijih otkrića"

Iako je lobanja pronađena još 1933. godine, u Harbinu, na severoistoku Kine, pažnju istraživača privukla je tek poslednjih godina.

Naučnici navode da bi otkriće moglo značajno da promeni naše razumevanje ljudske evolucije, prenosi Daily Star.

Među članovima istraživačkog tima bio je i profesor Kris Stringer, istaknuti britanski stručnjak za ljudsku evoluciju iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

“Kada je reč o fosilima iz poslednjih milion godina, ovo je jedno od najvažnijih otkrića do sada“, rekao je on.

Po njegovim rečima, fosil predstavlja “zasebnu granu čovečanstva” koja nije bila na putu da postane Homo sapiens, odnosno moderna ljudska vrsta.

“Ovde imamo zasebnu granu čovečanstva, davno odvojenu lozu koja se razvijala u tom regionu nekoliko stotina hiljada godina i na kraju izumrla“, dodao je Stringer.

Slično mišljenje izneo je i profesor Siđun Ni sa Univerziteta Hebei GEO u gradu Šiđadžuang.

“Pronašli smo našu davno izgubljenu sestrinsku lozu“, rekao je profesor Ni.

Foto: Qian Ji et al / Geoscience Museum in Hebei GEO University / Ferrari / Profimedia

Snažna i robusna telesna građa

Opisujući trenutak kada je prvi put video fosil, dodao je:

“Rekao sam: ‘O, moj Bože!’ Nisam mogao da verujem koliko je lobanja dobro očuvan. Mogu se videti svi detalji. To je zaista neverovatno otkriće“.

Istraživači navode da se lobanja značajno razlikuje od lobanja drugih ljudskih vrsta. Mozak je, prema njihovim procenama, bio znatno veći, dok su očne duplje neobično četvrtastog oblika.

Profesor Ćijang Đi sa Univerziteta Hebei GEO opisao je nalaz kao jednu od “najbolje očuvanih ranih ljudskih lobanja” ikada pronađenih.

“Poseduje kombinaciju primitivnih i savremenijih karakteristika, što je izdvaja od svih drugih ljudskih vrsta“, objasnio je on.

Naučnici veruju da je “Zmajev čovek” imao snažnu i robusnu telesnu građu. Međutim, o njegovom načinu života poznato je veoma malo. Razlog za to je činjenica da je lobanja uklonjena sa mesta na kojem je prvobitno pronađena.

Zbog toga danas ne postoji odgovarajući arheološki kontekst, poput kamenih alatki ili drugih kulturnih tragova, koji bi mogli da pruže uvid u svakodnevni život ovog drevnog čoveka.

Prema navodima, lobanju je 1933. godine pronašao građevinski radnik koji je učestvovao u izgradnji mosta preko reke Sungari, koja protiče kroz Harbin u provinciji Hejlungđang.

Foto: Chuang Zhao / Ferrari / Profimedia

Naučna rasprava ne prestaje

Radnik je odneo lobanju svojoj kući, verujući da bi mogla imati vrednost. Sakrio ju je na dnu porodičnog bunara, gde je ostala godinama.

Tek pred kraj života otkrio je svojim rođacima šta je uradio. Na taj način, fosil je na kraju dospeo u ruke naučnika.

“Zmajev čovek” deo je šire grupe ljudskih fosilnih ostataka pronađenih u Kini. Međutim, među stručnjacima postoji značajna rasprava o tome šta ostaci zapravo predstavljaju. Pitanje je da li se radi o ranim predstavnicima vrste Homo sapiens, neandertalcima, ljudskoj grupi poznatoj kao Denisovci ili nečemu sasvim drugačijem.

Profesorka Marta Mirazon Lar sa Univerziteta Kembridž smatra da je “Zmajev čovek” zapravo pripadnik Denisovaca.

“Oni predstavljaju fascinantnu i misterioznu populaciju iz prošlosti. Postoji pretpostavka, zasnovana na DNK dokazima, da bi vilica pronađena na Tibetanskoj visoravni mogla pripadati Denisovcu“, rekla je ona.

Dodaje da sličnosti između tibetanske vilice i “Zmajevog čoveka” mogu imati poseban značaj.

S druge strane, kineski istraživači insistiraju da fosili iz istočne Azije, koje je teško precizno klasifikovati, predstavljaju dokaz postepenog razvoja “nove ljudske vrste”.

Profesor Ni smatra da će zaključci istraživanja izazvati brojne polemike u naučnoj zajednici.

“Rezultati će pokrenuti mnogo rasprava i sasvim sam siguran da se mnogi ljudi neće složiti sa nama. Ali, to je nauka, i upravo zato što se ne slažemo, nauka napreduje“, zaključio je.

(Telegraf.rs)