Ostrvo duhova napušteno je 90 godina: Živeli su teško, ali složno, zbog bolesti su svi evakuisani

Foto: Shutterstock

Na 160 kilometara od Škotske nalazi se prelepo ostrvo Hirta na kome su vekovima živeli ljudi, pre nego što je iznenada evakuisano.

Ovo ostrvo najveće je u arhipelagu sveta Kilinda i ima 15 kilometara obale. Poznato je po neravnom terenu i visokim padinama, a nemirno more otežava pristup ostrvu.

Međutim, pored svega ovoga postoje dokazi da je ovo ostrvo bilo naseljeno hiljadama godina zbog slatkovodnih izvora. Prema sačuvanim podacima, meštani su ovde gajili stoku, posebno ovce.

Najveće naselje na ostrvu bilo je poznato kao Seli u kojem je krajem 18. veka živelo oko 180 ljudi.

Broj stanovnika godinama je počeo da opada, a razlog za to bile su bolesti, ali i migracije.

Živeli su, možda teško, ali skladno, sve dok se nisu pojavili misionari, a zatim i turistički brodovi. U roku od nekoliko godina zajednicom se proširila bolest koju su dobili od prvih turista, a članovi koji se nisu razboleli, bili su evakuisani.

Loš odnos sa turistima

Još je 1697. istraživač Martin Martin pisao o zaboravljenom ostrvu koji se savršeno uklapao u viktorijansku sliku romantične i mistične prirode, kao i srećnim ljudima koji tamo žive, daleko od pohlepe i ropstva ostatka čovečanstva.

Ali onda su počeli da pristižu parobrodi sa viktorijanskim turistima kako bi svojim očima videli "divljake sa ostrva". Navodno su im se rugali, gađali ih slatkišima i ponašali se prema njima kao da su životinje u zoološkom vrtu.

Prema popisu iz 1861. godine na ostrvu je živelo svega 71 osoba, dok je 1930. taj broj bio 36.

Preostalim ljudima koji su živeli na ostrvu bilo je dosta teškog života i oštrih uslova i poželeli sud a se presele na kopno. Ta želja im je ubrzo ispunjena i većina njih je iste godine brodom zajedno sa stokom i živinom evakuisana na kopno.

Ptičje perje s ostvra počelo je da se izvozi i koristi za proizvodnju jastuka, a ulje za svetiljke, što se vremenom pokazalo neisplativim. Neke pridošlice s kopna smatrale su kako život ostrvljana može da bude puno bolji, a ne tako "surov" i "zaostao". U želji da ih promene i obrazuju, misionari su doneli svoja pravila, kao i bolesti na koje zajednica nije bila otporna.

Mnogi mladići napustili su ostrvo još tokom Prvog svetskog rata i nikada se nsiu vratili.

Osim toga zbog surove klime koja vlada na ostrvu bilo je sve teže gajiti useve, pa je i život na njemu postao sve teži, piše Mirror.

Drugi svetski rat

Međutim, ostrvo nije dugo bilo prazno. Njega je tokom Drugog svetskog rata koristila vojska, a upravo na Hirti su se srušila tri aviona.

Iako da već 90 godina niko ne naziva svojim domom ovo ostrvo su decenijama osim vojske koristili i naučnici koji su na njemu vršili brojne eksperimente.

Hirta je danas i turistička atrakcija i godinama je poseti veliki broj turista iz celog sveta koji su želji da čuju nešto više o njenoj istoriji.

Sahrana poslednjeg preživelog stanovnika Hirte organizovana je na ostrvu 2016. godine.

U pitanju je Rejčel Džonson koja je imala samo osam godina kada je sa još 35 osoba evakuisana sa Hirte.

Nakon evakuacije sa ostrva Rejčel je otišla da živi u Klajdbanku, gde se udala za svog supruga Ronalda.

Rejčel je za života samo dva puta posetila ostrvo. Jendom je to bilo za potrebe dokumentarca, a drugi put se odazvala pozivu vojske da bi se uverila kako Hirta sada izgleda.

"Za nas je danas jako tužan dan. Završila se jedna era jer je poslednja osoba rođena na ovom ostrvu preminula", rekao je tada Aleksander Benet,  predsednik Nacionalnog fonda koji se stara o ostrvu.

Pre Rejčel, 2013. godine preminuo je Norman Gilis.

(Telegraf.rs)