Preti li nam kolaps Golfske struje? Evo gde bi zavladala suša, a gde će pasti znatno veće količine kiše

Printskrin: Youtube/Met Office - Learn About Weather

Naučnici već duže vreme raspravljaju da li je moguće da jednog dana Golfska struja jednostavno doživi kolaps? Stručnjaci su skeptični prema ovoj mogućnosti, ali ipak upozoravaju na ozbiljnost situacije.

Za početak, najvažnije: Golfska struja neće sama od sebe kolabirati, ta mogućnost za sada ne preti. Tu struju uglavnom pokreću vetrovi.

Preporučujemo

„I sve dok se Zemlja okreće, postojaće Golfske struje“, kaže Niklas Burs. On je fizičar i istražuje okeanske struje na Institutu za istraživanje efekata klina u Potsdamu i na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

Međutim, Golfska struja je deo veće struje, AMOC (Atlantic Meridional Overturning Circulation). Prenosi vodene mase preko Atlantika, a jedan njen deo donosi toplinu i umereno vreme u Evropu. Ako bi ova struja kolabirala, moglo bi se desiti da se temperature, i ne samo u Evropi, značajno promene. A moguća je i češća pojava ekstremnih vremenskih pojava, piše DW.

Foto: Shutterstock

Slike večne zime, koje su poznate i iz Holivuda, nisu sasvim tačan scenario u slučaju da AMOC potpuno oslabi. U slučaju da se ova struja sruši, posledice po nas, stanovnike srednje Evrope, verovatno uopšte ne bi bile tako velike. Temperature bi se najverovatnije promenile za par stepeni. Na severu Evrope bi moglo biti hladnije, i to znatno hladnije.

Osim toga, klima u drugim delovima sveta bi se značajno promenila. Na primer, zona tropskih kiša bi se „pomerila“ nešto južnije. Još veća suša bi zavladala u zoni Sahare. A u oblastima južno od nje bi u budućnosti mogle pasti znatno veće količine kiše.

AMOC je takođe deo još većeg trenutnog sistema, takozvane termohalinske transportne trake. To je kombinacija morskih struja, prenosi hranljive materije iz dubine okeana ka površini, a kiseonik sa površine u pravcu morskih dubina. To je jedina mogućnost da se životinje u dubokom moru snabdeju kiseonikom. Na dnu mora nema dovoljno svetlosti da bi biljke pokrenule proces fotosinteze.

Ilustracija: Pixabay/PublicDomainPictures

AMOC je najveći motor ove „transportne trake“. Ako bi struja kolabirala, to bi moglo imati velike posledice po životinje u svim oblastima okeana.

Hoće li i kada će AMOC zaista propasti? To za sada nije sasvim jasno. Nedavno je u stručnom časopisu „Nature Communications” objavljena studija koja predviđa skori kolaps. To bi, prema autorima, moglo da se dogodi već 2025. godine. Ali postoje i mnoge kritike na račun te studije.

„Što se statističke analize tiče, ona je tačna u detaljima, ali se mogu uočiti veoma pojednostavljene pretpostavke u vezi sa mehaničkim opisom atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije“, kaže Niklas Burs za Naučni medijski centar.

Okeanograf Johana Baer sa Univerziteta u Hamburgu je takođe kritična.

„Ja sam lično bila iznenađena dalekosežnim posledicama koje su proizvele iz čisto matematičke analize realnih očekivanja budućeg razvoja severnoatlantske cirkulacije.“ A te zaključke, kaže ona, nije moguće izvoditi na način na koji su oni izvedeni.

Međutim, nema razloga za uznemiravanje: Svetski savet za klimu je u svom nedavnom izveštaju sa velikom verovatnoćom predvideo da struje u Atlantiku neće potpuno nestati do kraja ovog veka. Istovremeno, postoje indicije da struje slabe. I da bi kolaps cirkulacija mogao imati ozbiljne posledice tek krajem veka.

Razlog zašto to ide tako daleko, ili zašto se čak i kolaps atlantske struje smatra realnim, jeste otapanje morskog leda. Kada se led otopi, morska voda ispred Grenlanda više nije dovoljno „kompaktna” da u ohlađenom stanju potone i sa sobom „odnese” kiseonik i CO2 na dno okeana. To bi onda dovelo do začaranog kruga. Naime, do sada je, značajan deo CO2 proizvedenog od strane ljudi bio je tako transportovan na morsko dno. Ako se ovaj mehanizam pokvari, ili se desi u smanjenom obliku, to bi značilo da se manje CO2 „skladišti“ na dubini mora, a to bi ubrzalo klimatske promene.

Istovremeno, stručnjaci primećuju još jednu pojavu za koju još nemaju odgovor ni objašnjenje. Tokom antarktičke zime, ledeni pokrivači se trenutno šire tako malom brzinom kao nikada ranije u ovo doba godine. Razlozi za to su trenutno nepoznati.

Foto: Tanjug/AP

A čak i tokom leta, led sa Antarktika se topi brže nego ikada ranije. U maju je u stručnom časopisu „Nature” objavljena studija koja je izračunala da bi zbog toga intenzitet okeanske struje oko Antarktika mogao da oslabi za oko 40 odsto do 2050. godine.

A ta okeanska struja je deo pomenute globalne pokretne trake. Stephen Rintoul iz Australijske službe za naučna i industrijska istraživanja CSIRO je jedan od autora studije. On kaže:

"I Antarktik i Grenland su izgubili deo svog leda. U oba ledena pokrivača led se topi. Istovremeno, većina ljudi misli da će nivo mora porasti zbog toga. Ali ova studija takođe pokazuje da postoji drugi efekat, a to je usporavanje okeanskih struja."

(Telegraf.rs)