Nastao haos zbog fotografije s Marsa: NASA uslikala pečurku među stenama? Komentari pljušte na sve strane

Naučnici već decenijama proučavaju površinu Marsa u potrazi za bilo kakvim znacima života. Sada je jedna fotografija, koju je napravio rover Curiosity izazvala lavinu komentara i fantastičnih spekulacija.

Na pomenutoj slici sa površine Crvene planete, čini se da se vidi - pečurka.

Preporučujemo

Snimak iz arhive

Ovo nesvakidašnje “otkriće” navele je brojne lovce na vanzemaljce da izjave: “Život je pronađen“. Ali, da li je tako?

Pomenutu fotografiju Curiosity je zabeležio 19. septembra 2013. godine, ali ju je u arhivi tek nedavno pronašao istraživač NLO-a Skot Voring.

“Ovaj objekat ima zakrivljen donji deo stabljike, isto kao i pečurke na Zemlji. Nisam siguran kako i zašto je NASA mogla da previdi tako nešto… s obzirom na to da im je misija da pronađu život na drugim planetama”, napisao je.

Spekulacije i nagađanja

Podsećamo, američka agencija NASA lansirala je Curiosity ka Marsu 2011. godine sa ciljem da otkrije da li su na planeti postojali uslovi za razvoj života.

U tu svrhu, opremljen je brojnim kamerama, bušilicom za prikupljanje uzoraka i alatima za hemijsku analizu. Uprkos više od decenije istraživanja, nisu pronađeni dokazi o postojanju bilo kakvog oblika života na Crvenoj planeti.

To, međutim, nije zaustavilo spekulacije i nagađanja, a Skot Voring smatra da snimljena formacija predstavlja “pečurku koja je izrasla na površini Marsa”, prenosi Daily Mail.

Komentari na mrežama

“NASA je trebalo da je bocne, pomeri, raseče alatima na roveru, ili bar da upotrebi onaj višemilionski laser kojim spaljuju stene i prašinu”, dodao je.

Brojni korisnici društvenih mreža podržali su ideju o “pečurki na Marsu”

“NASA zna mnogo više o Marsu nego što priznaje”, napisala je jedna osoba, a druga se nadovezala: “Ako pronađemo život na još jednoj planeti u Sunčevom sistemu, to matematički znači da život postoji svuda u univerzumu”.

Foto: Pixabay/wikiimages

Šta kaže struka?

Naučna zajednica, međutim, ostaje skeptična. Tako dr Garet Dorijan, fizičar sa Univerziteta u Birmingemu, ističe da je najverovatnije reč o “ravnoj, otprilike diskoidnoj steni koja leži na manjem kamenu ispod“.

“Pretpostavljam da prvobitno nisu bili u tom položaju, već se, poput kamenja u pustinji, jedan nalazio ispod površine, a drugi iznad. Vremenom je vetar odneo pesak i prašinu, a gornji kamen se polako smestio na donji”, rekao je.

Dr Dorijan napominje da vetar na Zemlji često formira slične neobične strukture. Alternativno, “pečurka sa Marsa“ može biti i geološka formacija, poznata kao konkrecija (čvrsta mineralna tela formirana taloženjem iz vode).

Surovi uslovi na površini

Pored toga, dr Dorijan naglašava da, čak i da postoji život na Marsu, šanse da se živi organizmi nađu na samoj površini su izuzetno male.

Pritisak na površini Crvene planete sličan je onome koji se nalazi na 30 kilometara iznad Zemljine površine - što znači da je atmosfera izuzetno retka. To dozvoljava konstantno “bombardovanje” ultraljubičastim i kosmičkim zracima, koji oštećuju složene molekule poput DNK i brzo “sterilizuju” površinu.

Ako to nije dovoljno, temperaturne oscilacije su ekstremne - od prijatnih 20°C tokom dana do ledenih -100°C noću - znatno ispod tačke smrzavanja vode i mnogo hladnije nego bilo gde na Zemlji.

“Nijedan poznat oblik života ne može istovremeno da preživi ovako ekstremne temperature, nivoe zračenja i nizak atmosferski pritisak - uključujući pečurke”, zaključuje dr Dorijan.

(Telegraf.rs)