Sirevi pod lupom naučnika: Otkrivena nevidljiva pretnja koja se skriva u svakom zalogaju

Sir je jedan od najomiljenijih prehrambenih proizvoda širom sveta i nezaobilazan deo mnogih trpeza.

Novo naučno istraživanje stavilo je upravo ovu svakodnevnu namirnicu pod lupu, otkrivajući podatke koji bi mogli iznenaditi potrošače.

Preporučujemo

Šta su izdvojili?

U studiji sprovedenoj u saradnji Univerzitetskog koledža u Dablinu i Univerziteta u Padovi, naučnici su analizirali razne mlečne proizvode kako bi utvrdili potencijalno prisustvo - mikroplastike, inače, nevidljive golim okom.

I dok su ranija istraživanja beležila mikroplastiku u vodi, pivu, čajevima i mleku u prahu, sir se do sada nije našao na toj listi. Nova analiza to menja, prenosi Daily Mail.

Naučnici su ispitali različite vrste mlečnih proizvoda i otkrili da je prisustvo mikroplastike značajno više nego što se ranije pretpostavljalo. Posebno su se izdvojili zreli sirevi – oni koji sazrevaju duže od četiri meseca, a kod kojih je u proseku pronađeno čak 1.857 čestica mikroplastike po kilogramu.

Foto: Shutterstock

Sir pod lupom

Sveži sirevi sadržali su oko 1.280 čestica, dok je i samo mleko pokazalo prisustvo od 350 čestica po kilogramu. Radi poređenja, to znači da zreli sir može sadržati i do 45 puta više mikroplastike nego flaširana voda.

Nova studija je objavljena u časopisu npj Science of Food, a istraživači tvrde kako mikroplastika dospeva u mlečne proizvode najčešće kroz procese prerade i pakovanja.

Međutim, u studiji nije precizirano odakle potiču uzorci, osim da su kupljeni u velikim trgovinskim lancima. Nisu navedeni konkretni brendovi, zemlje porekla ili proizvođači analiziranih proizvoda.

Plastika ulazi u sir putem filtera, opreme, ambalaže, pa čak i odeće radnika u prehrambenoj industriji, poput kuta, rukavica i mrežica za kosu. Zanimljivo je i to da se tokom prerade mleka u sir, uklanjanjem tečne surutke i koncentrisanjem čvrstih materija, povećava i koncentracija mikroplastike, navode naučnici.

Foto: Shutterstock

Nauka još traži odgovore

Identifikovane čestice uglavnom su bile izrađene od PET-a (polietilen tereftalata), polietilena i polipropilena, uobičajenih materijala u prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Prisutnost vlakana upućuje i na mogućnost kontaminacije iz vazduha, što dodatno komplikuje kontrolu i prevenciju.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da mikroplastika možda ulazi u lanac ishrane već na farmama, putem stočne hrane, zagađene vode ili čak vazduha, ističu istraživači.

Iako se studija bavi prisustvom mikroplastike, nauka još ne daje konačne odgovore o tome kako te čestice utiču dugoročno na ljudsko zdravlje. Ipak, postoje indicije da bi mogle imati štetne posledice.

Foto: Shutterstock

Potrebna dodatna istraživanja

Studije na glodarima pokazale su oštećenja pluća, jetre, creva i reproduktivnog sistema usled izloženosti mikroplastici. Rani podaci kod ljudi ukazuju na potencijalnu povezanost sa bolestima.

Autori studije naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima i hitnim merama:

“S obzirom na sveprisutnu upotrebu plastike u mlečnoj industriji i složenost proizvodnog lanca, ključno je razumeti puteve ulaska mikroplastike u proizvode kako bi se osigurala bezbednost hrane i zaštita potrošača”.

(Telegraf.rs)