U ovom gradu niko nije nastradao u saobraćaju godinu dana: Koja je tajna njihovog uspeha?

Helsinki nije zabeležio nijednu smrt u saobraćajnim nesrećama u poslednjih dvanaest meseci. Niže brzine, pametniji dizajn ulica, unapređena infrastruktura za pešake i bicikliste, kao i efikasnija kontrola saobraćaja, neki su od razloga ovog uspeha.

Vest je krajem jula potvrdila gradska i policijska uprava, a objavila ju je finska nacionalna javna televizija Yleisradio Oy (Yle).

Preporučujemo

- Mnogo faktora je doprinelo ovome, ali ograničenja brzine su jedan od najvažnijih - rekao je Roni Utriainen, saobraćajni inženjer u Odeljenju za urbanu sredinu Helsinkija. Više od polovine ulica u Helsinkiju sada ima ograničenje brzine od 30 km/h.

Pored smanjenja brzine, na sigurnost ulica uticalo je i bolje projektovanje saobraćajnica i infrastrukture, naprednija tehnologija vozila, veća saradnja sa saobraćajnom policijom, poboljšana saobraćajna edukacija i više kamera i sistema za automatsko sankcionisanje prekršaja.

Grad je uložio u unapređenje pešačkih prelaza i raskrsnica kako bi bolje zaštitio pešake i bicikliste. Javnim prevozom u Helsinkiju se takođe smanjuje upotreba automobila, što je dovelo do smanjenja ozbiljnih povreda, dodao je Utriainen, napominjući da zasluge pripadaju svima na putu – vozačima, biciklistima i pešacima, navodi Forbs.

Foto: Shutterstock

Smanjenje brzina u evropskim urbanim sredinama generalno je dovelo do značajno manje saobraćajnih nesreća, naročito onih sa težim povredama i onih u kojima učestvuju pešaci i biciklisti, pokazuje izveštaj objavljen prošle godine.

Uspeh Helsinkija deo je dugoročne, nacionalne posvećenosti, koja je u poslednjoj deceniji znatno smanjila broj smrtnih slučajeva na putevima u celoj Finskoj.

Prošle godine Finska je dobila nagradu Road Safety Performance Index (PIN) za 2024. godinu, koju dodeljuje Evropski savet za saobraćajnu bezbednost (ETSC) sa sedištem u Briselu, za izuzetni napredak u bezbednosti saobraćaja.

- U Finskoj kažu ‘vahinko ei tule kello kaulassa’, što bi se otprilike moglo prevesti kao ‘nesreće ne dolaze sa zvonom oko vrata. To možda objašnjava zašto Finci pristupaju saobraćajnoj bezbednosti tako sveobuhvatno i strateški, pokrivajući mnoge aspekte opasnosti na putu - rekao je Antonio Avenoso, izvršni direktor ETSC-a.

Foto: Shutterstock

Strategija Helsinkija i Finske zasniva se na pristupu Vision Zero ili Safe System, koji u dizajnu saobraćaja uzima u obzir ljudske greške, a prvi put je primenjen u Švedskoj 1990-ih. Cilj inicijative je eliminacija svih smrtnih slučajeva i teških povreda kroz višeslojnu zaštitu, tako da, ako jedan sloj zakaže, drugi umanjuje posledice nesreće. Poboljšanja su usmerena na: sigurnije ljude, sigurnije puteve, sigurnija vozila, odgovarajuće brzine i bolju post-nesrećnu zaštitu.

- Za nas je najvažnije kako cilj usmerava naše svakodnevne akcije. Svi naši potezi se procenjuju po dugoročnom uticaju - rekao je Utriainen za Yle.

Rochelle Sobel, osnivač i predsednik neprofitne organizacije Association for Safe International Road Travel (ASIRT) iz SAD, istakla je da napredak Helsinkija ima značaj i van granica finske prestonice.

- Helsinki, nadam se, prikazuje vrlo blisku budućnost i pruža gradovima širom sveta i inspiraciju i praktičan okvir za ono što se može i treba postići kada politička volja i dokazano efikasne strategije bezbednosti saobraćaja funkcionišu zajedno - rekla je za Forbes.

(Telegraf.rs)