Naučnici rešili misteriju jezivih lebdećih svetala iznad groblja posle 100 godina

Sablasna svetla koja plešu u vazduhu iznad močvara, šuma, pa čak i grobalja, vekovima zadaju glavobolje ljudima širom sveta.

Poznata pod latinskim nazivom ignis fatuus ("varljiva vatra"), ali i kao bludna svetla, jack-o'-lanterns ili hinkypunks, ove bizarne, lebdeće plamene narodne predaje objašnjavale su na najrazličitije načine.

Preporučujemo

Ponekad su to bili duhovi umrlih, ponekad lampioni koje nose izgubljene duše osuđene na večno lutanje nakon što su prevarile đavola. Međutim, nova studija hemičara sa Univerziteta Stanford nudi konačno naučno objašnjenje za ovaj jezivi fenomen: sićušne, prirodne iskrice nazvane "mikromunje", piše Science Alert.

Od folklora do naučne zagonetke

Priče o varljivim svetlima koja putnike namernike odvode s puta u propast duboko su ukorenjene u kulturama od Sjedinjenih Država i Japana do Škotske i Tajlanda. Još 1829. godine, sveštenik Džon Mičel zapisao je kako takvi prizori podstiču "vulgarnu praznovericu i filozofsku znatiželju", sugerišući da bi pravi izvor mogao biti "para koja izlazi iz blata".

Naučnici su dugo sumnjali da se iza ovih naizgled natprirodnih događaja krije prirodni fenomen: spontano paljenje močvarnog gasa, uglavnom metana, koji nastaje raspadanjem organske materije u vlažnim sredinama bez kiseonika.

Međutim, ključna zagonetka ostajala je nerešena. Iako se radi o takozvanim „hladnim plamenovima“ koji se javljaju na normalnim temperaturama okoline, metan se ne zapali sam od sebe. Potreban mu je okidač, energetski impuls koji u prirodi nije bilo lako objasniti, što je ovu pojavu činilo misterijom.

Mikromunje kao ključ rešenja

Tim naučnika, predvođen hemičarom Ričardom Zareom, u prestižnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences objavio je studiju koja rešava ovu zagonetku.

Njihovo otkriće su mikromunje sićušni, spontani električni izboji koji nastaju na granici između gasa i tečnosti.

Kako bi testirali svoju hipotezu, istraživači su u laboratoriji dizajnirali "generator mikromehurića" koji je upumpavao mehuriće metana i vazduha u rezervoar s vodom, simulirajući uslove u močvari. Koristeći kamere velike brzine, snimili su kratke bljeskove koji su trajali tek deliće milisekunde. Mehanizam se zasniva na triboelektričnom naboju: dok se mehurići kreću kroz vodu, trenje stvara suprotne električne naboje na njihovim površinama.

Manji mehurići postaju negativno naelektrisani, a veći pozitivno. Kada se mehurići suprotnih naboja dovoljno približe, električni naboj preskoči s jednog na drugi, stvarajući sićušnu, ali dovoljno snažnu iskru da zapali okolni metan.

Zanimljivo je da su se bljeskovi pojavljivali čak i kada su u vodu upumpavani samo mehurići vazduha, ali su postajali znatno češći i intenzivniji u prisustvu metana. „Mikromunje između mikromehurića metana nude prirodni mehanizam paljenja za oksidaciju metana u uslovima okoline“, pišu istraživači u svom radu. Detekcija ultraljubičastog svetla karakterističnog za formaldehid, nusproizvod sagorevanja metana, dodatno je potvrdila ovu hipotezu.

Više od sablasnih priča: Iskra života?

Značaj ovog otkrića prevazilazi objašnjenje starog folklora. Zare i njegove kolege sa Univerziteta Stanford veruju da bi isti mehanizam mogao igrati ključnu ulogu u poreklu života na Zemlji. Na ranoj Zemlji, mikromehurići su bili sveprisutni u okeanima, gejzirima i vodenim površinama. Ove sićušne iskrice mogle su obezbediti energiju potrebnu za pokretanje hemijskih reakcija koje su iz nežive materije stvorile prve organske molekule, poput aminokiselina i peptida osnovnih gradivnih blokova života.

Ovo nudi alternativu čuvenom Miler-Jurijevom eksperimentu, koji je za pokretanje takvih reakcija zahtevao snažne munje u atmosferi.

"Ovo je zaista zanimljiv korak napred. Otkriva mehanizam kojim se hemijske reakcije mogu pokrenuti", komentarisao je Džejms Anderson, hemičar sa Univerziteta Harvard.

Iako kontrolisani laboratorijski uslovi nisu identični haotičnim prirodnim močvarama, a neka pitanja ostaju otvorena na primer, kako tačno nastaju snažna električna polja na površini kapljica – otkriće mikromunja nudi prvo fizički utemeljeno i uverljivo objašnjenje fenomena ignis fatuus.

Neki naučnici takođe napominju da je broj viđenja ovih svetala u moderno doba opao, sugerišući da su raniji susreti mogli biti izazvani i lampionima putnika koji su slučajno palili močvarni gas. Uprkos tome, nauka je osvetlila jednu od najdugovečnijih misterija, pokazujući kako se iza sablasnih priča krije fascinantan prirodni proces čije implikacije sežu sve do samih početaka našeg postojanja.

(Telegraf.rs/24sata)