Nivo mora raste, a ova mapa otkriva ko će prvi nestati: Čitavi gradovi će potonuti, ugroženi milioni ljudi!

Nivo svetskih mora raste. Čitavi gradovi će potonuti. Malo ko će biti bezbedan, upozorava najnovija studija. Porast nivoa mora više nije daleka pretnja - već aktivno ugrožava milione ljudi i ključnu infrastrukturu u priobalnim područjima Globalnog juga. Nova, sveobuhvatna studija sada precizno prikazuje, zgradu po zgradu, razmere te opasnosti.

„Svi ćemo biti pogođeni klimatskim promenama i porastom nivoa mora, bilo da živimo pored okeana ili ne“, kaže Erik Galbrejt, istraživač sa kanadskog Univerziteta Mcgill i koautor studije, u članku objavljenom na sajtu univerziteta.

Preporučujemo

Istraživanje koje otkriva razmere opasnosti

Studija se fokusirala na Afriku, Jugoistočnu Aziju, kao i Srednju i Južnu Ameriku, koristeći snimke visoke rezolucije sa satelita, podatke o zgradama i napredne metode mašinskog učenja da bi utvrdila koje su strukture najugroženije.

Oko 750 miliona ljudi — odnosno oko desetina svetske populacije - živi u pojasu do pet kilometara od obale. To znači da čak i umereno povećanje nivoa mora može izazvati katastrofalne posledice.

Tri scenarija potapanja

Studija, objavljena u časopisu npj Urban Sustainability, analizirala je 840 miliona zgrada pod tri moguća scenarija porasta nivoa mora:

0,5 metara,

5 metara,

20 metara.

➡️ Porast od pola metra doveo bi do poplava oko 3 miliona zgrada.
➡️ Porast od 5 metara potopio bi 45 miliona zgrada i uništio preko 80% građevina u nekim državama.
➡️ Scenarijo od 20 metara ugrozio bi više od 130 miliona zgrada.

Autori naglašavaju da erozija i talasi tokom oluja nisu uračunati, što znači da su ovi brojevi verovatno minimalni.

Globalne posledice i infrastruktura

„Svi zavisimo od robe, hrane i goriva koje prolazi kroz luke i priobalnu infrastrukturu izloženu porastu nivoa mora. Poremećaj te ključne infrastrukture mogao bi da izazove haos u globalnoj ekonomiji i lancima snabdevanja hranom“, dodaje Galbrejt.

Nema povratka - ali ima vremena za prilagođavanje

Porast nivoa mora je spor, ali nezaustavljiv rezultat globalnog zagrevanja, koji već utiče na priobalne zajednice i nastaviće to da čini stotinama godina, kaže geofizičarka Natalija Gomez, takođe sa Univerziteta McGill.

Ekolog Džef Kardil dodaje da su neke priobalne zemlje mnogo izloženije od drugih, zavisno od oblika obale i lokacije građevina.

Interaktivne mape sada pomažu urbanistima da zaštite postojeću infrastrukturu i planiraju buduće projekte. Kako nivo mora globalno raste brzinom od 4,5 milimetara godišnje, strategije prilagođavanja postaju nužnost.

„Ne možemo izbeći barem umeren porast nivoa mora. Što pre priobalne zajednice počnu da planiraju, veće su šanse da opstanu“, kaže Maja Vilard-Stepan, stručnjakinja za zaštitu životne sredine sa Univerziteta Viktorija i glavna autorka studije.

(Telegraf.rs)