Enigma Uskršnjeg ostrva KONAČNO REŠENA: Naučnici otkrivaju ko je pre 800 godina isklesao čuvene KAMENE STATUE

Jedna od najdugovečnijih arheoloških zagonetki - poreklo masivnih kamenih statua na Uskršnjem ostrvu - konačno je dobila odgovor.

Novi naučni dokazi otkrivaju da skulpture, poznate kao Moai, nisu delo jedne centralizovane i moćne poglavarske strukture, kako se dugo pretpostavljalo, već produkt malih, nezavisnih klanova.

Preporučujemo

Napredno 3D modeliranje

Prethodne teorije opisuju da je za izgradnju i premeštanje kolosalnih statua, teških između 12 i 80 tona, bilo potrebno stotine radnika i visoko organizovana hijerarhija.

Međutim, nova arheološka istraživanja pokazuju sasvim drugačiju sliku društva udaljenog ostrva u Pacifiku, drevnog naziva Rapa Nui.

Naučnici su pomoću naprednog 3D modeliranja glavnog kamenoloma Rano Raraku identifikovali čak 30 individualnih radionica, jasno razdvojenih prirodnim formacijama stena.

U svakoj su pronađeni tragovi specifičnih tehnika klesanja, jedinstvene umetničke stilizacije i karakterističnog izbora mesta za iskopavanje, prenosi Daily Mail.

Foto: Pixabay

Različite umetničke tradicije

Glavni autor studije, profesor Karl Lipo, objašnjava:

“Vidimo odvojene radionice koje se zaista poklapaju s različitim klanovima. Svaka grupa intenzivno radi u svom prostoru. Iz same strukture kamenoloma jasno se vidi niz statua koje pripadaju jednoj grupi, pa zatim drugoj i dalje“.

Prema nalazima, pojedine radionice prvo su oblikovale skulpture u predelu lica, a tek onda ostatak tela. Druge su najpre izdvajale celu blok-masu pre oblikovanja crta lica. Treće su radile horizontalno, “bočno“ ulazeći u stenu.

Prve statue nastaju oko 1200. godine nove ere, a posebno fascinira činjenica da nekoliko nosi izrazito ženske crte, ukazujući na različite umetničke tradicije unutar ostrva.

Foto: Shutterstock

"Arheološki Diznilend"

Profesor Lipo opisuje kamenolom Rano Raraku kao “arheološki Diznilend”, prepun informacija, ali uprkos tome nedovoljno dokumentovan do danas.

Korišćenjem drone, istraživači su napravili 22.000 fotografija, od kojih je kreiran izuzetno detaljan 3D model. On ne samo da čuva sadašnje stanje lokaliteta, već otkriva i elemente koji se sa tla ne mogu videti.

“Možete videti vrhove, strane i zone koje nije moguće fizički dosegnuti. Mapa nam je otvorila potpuno nove perspektive“, navodi profesor.

foto Pixabay

Kamene statue su "šetale"

Ova studija podržava sve više dokaza da izgradnja i transport Moai statua nije zahtevala stotine ljudi, kako se dugo smatralo.

Ranije se verovalo da su stanovnici Uskršnjeg ostrva vukli statue položene na leđima, što bi zahtevalo ogromnu fizičku snagu i puno učesnika. Međutim, kasnija istraživanja pokazuju da su statue “šetale“.

Antropolozi su demonstrirali da se skuplture mogu pomicati pomoću konopaca vezanih sa leve i desne strane glave. Povlačenjem naizmenično, statua bi se ljuljala i kretala napred u cik-cak pokretu.

Eksperimenti su pokazali da je za “šetanje“ statue potrebno samo 18 ljudi, a nakon početnog zaljuljavanja, učesnici su konopce mogli držati i jednom rukom.

Putanje kojima su se statue kretale, takozvani Moai putevi, imale su karakterističan konkavni oblik širok oko 4,5 metara, što je olakšavalo stabilno pomeranje statua.

Podela na samostalne zajednice

Prema novim procenama, za izradu jedne statue bilo je potrebno četiri do šest klesara i 10 do 20 dodatnih radnika koji su donosili alate, izrađivali konopce i pomagali u osnovnim poslovima.

Ovo se savršeno uklapa u teoriju da Uskršnje ostrvo nikada nije bilo politički ujedinjeno, već podeljeno na brojne, samostalne porodične zajednice - klanove, ističu naučnici.

“Kada pogledamo broj ljudi potreban da se statua pomeri, zatim radionice i veličinu zajednica, svi elementi se uklapaju. Moai su delo malih grupa, ne velike centralizovane sile“, zaključuje profesor Lipo.

(Telegraf.rs)