ALARM NA JADRANU! Gore je nego što mislimo, ribari su najbolji svedoci: "Problem postoji niz godina"

Jadran ima više plutajućeg otpada od ostatka Sredozemlja, a više od 80 odsto čini plastika, pokazuju alarmantni podaci.

Ribari svakodnevno izvlače plastiku iz Jadranskog mora i upozoravaju da je problem godinama nerešen zbog loše infrastrukture i neefikasnog sistema odlaganja otpada.

Preporučujemo

Paradoksalna situacija

Projekat FishNoWaste, koji sprovodi Udruženje “Sunce” sa partnerima iz Hrvatske i Italije, prikuplja podatke o vrstama i količinama otpada s kojim se suočavaju ribari i hrvatske luke.

Cilj projekta je da se razvije zajednički model upravljanja otpadom kojim bi se otpad reciklirao, ponovno upotrebio i smanjio.

S druge strane, asistentkinja u Odeljenju za komunikaciju, Dora Čakušić, napominje da se ribari i dalje suočavaju s paradoksalnom situacijom:

“Zakon ih obavezuje da predaju pasivno ulovljeni otpad, a na terenu često nemaju gde da ga ostave. Sistemi za odlaganje otpada na kopnu nisu dovoljno razvijeni, a dostupnih opcija je malo i one su neefikasne. Problem postoji već niz godina, a nadležna tela i dalje nisu ponudila rešenje. Bez odgovarajuće infrastrukture, napori ribara ostaju bez učinka”, rekla je.

Foto: Pixabay

Ugrožen ekosistem

Ova dodaje da i trenutna praksa ribolovaca povećava količinu otpada.

“Oštećene ili pocepane mreže, konopci, bove i drugi plastični elementi tokom rada se troše, raspadaju ili gube i postaju deo morskog otpada. Kada se izgubljena oprema ne evidentira i ne ukloni, ona nastavlja da ugrožava morski ekosistem, poput mreža koje nazivamo ‘ghost nets’”, poručuje Čakušić.

Najveći deo otpada je povezan, tvrdi ona, sa ribolovom povlačnim mrežama (kočama), jer se oprema vuče po dnu, lako se oštećuje ili gubi, pri čemu nastaju plastični fragmenti koji godinama ostaju u okolini. Neadekvatno upravljanje otpadom i lako lomljivi materijali, poput kutija za ribu od stiropora, dodatno pogoršavaju problem.

“Često čujemo od ribara da se i najbanalniji predmeti, poput kutija od stiropora, zbog svog sastava jednostavno raspadnu i završe u moru”, navodi ona.

Foto: Shutterstock

Naučni monitoring

U sklopu projekta FishNoWaste sprovodi se i sistematski monitoring pasivno izvađenog otpada. Jednom mesečno, u ribarskoj luci Tribunj, analiziraju se nasumično odabrane vreće otpada kako bi se utvrdila njegova količina i vrsta, prenosi Morski.hr.

“Naučni monitoring je ključan za razumevanje problema i izbor budućih rešenja”, ističu iz Udruženja “Sunce”.

Čakušić naglašava da komunikacija i edukacija imaju važnu ulogu.

“Ribari su prvi u kontaktu sa zagađenjem mora i njihovo iskustvo je neprocenjivo za pronalaženje rešenja”, kazala je.

Foto: Shutterstock

Primeri dobre prakse

Inovacije takođe igraju važnu ulogu - od kvalitetnijih polimernih materijala koji se mogu reciklirati do korišćenja opreme koja duže traje i lakše se obrađuje.

Primeri dobre prakse pokazuju da zemlje koje su uvele modele poput Fishing for Litter postižu znatno smanjenje otpada. Međutim, tehnologija nije dovoljna bez edukacije.

“Ako ribar zna da će njegova oprema biti pravilno zbrinuta i reciklirana, veća je verovatnoća da je neće baciti ili ostaviti u moru”, objašnjava Čakušić.

Kao ključni rezultat pomenutog projekta očekuje se unapređenje sistema upravljanja ribolovnim otpadom u Jadranskom moru, razvoj zajedničkih strategija i povećanje količina otpada koji se prikuplja, sortira i reciklira.

(Telegraf.rs)