NIŠTA NIJE JEO 382 DANA Samo je želeo da smrša! Ljudi gledaju njegove fotografije i krste se, POTPUNI ŠOK

Angus Barbieri je imao 27 godina, nalazio se u cvetu mladosti, ali čak i obična šetnja je predstavljala ozbiljan napor. U centru njegovog života stalno je bila hrana - svakodnevica, rad u očevom restoranu “fish and chips“ u Škotskoj, sve se vrtelo oko obroka i porcija.

U jednom trenutku, kada je vaga pokazala da je prešao težinu od 200 kilograma, Angus je priznao da ima problem - nije umeo da postavi granice, da prestane kad je previše i kontroliše svoje navike.

Preporučujemo

Odluka o ekstremnom postu

Angus tada nije znao da će ga neobuzdana strast prema hrani i nesvakidašnji koraci koje je odlučio da preduzeo odvesti u medicinsku istoriju, prenosi Milliyet.

Kada se obratio lekarima, bio je težak oko 207 kilograma. U to vreme, tretmani za gojaznost bili su ograničeni - operacije su bile rizične i često trajno menjale funkciju creva, dok su kontrolisani programi gladovanja bili kratkotrajni i strogo nadgledani.

Bez obzira, Angus je odlučio da krene putem ekstremnog posta.

Vrlo rizičan pristup

Program koji su mu predložili lekari trebalo je da bude kratkotrajan, ali je on promenio dinamiku od prvog dana. Iz svog života je izbačio čvrstu hranu i prešao na tečnosti sa gotovo nula kalorija - kafu, čaj i gaziranu vodu.

Lekari su pažljivo pratili nivo sodiuma, kalijuma i drugih minerala u njegovom organizmu, dodajući vitamine i elektrolite kako bi sprečili kolaps vitalnih funkcija (kasnije je uzimao i neodređenu količinu kvasca, mleka i šećera). Cilj je bio jednostavan - omogućiti telu da troši sopstvene rezerve masnoće bez ugrožavanja života.

Iako je ovaj ekstremni pristup bio rizičan (prethodni primeri dugotrajne gladi završavali su smrtnim ishodom, otkazivanjem organa ili opasnim metaboličkim komplikacijama), Angus je ostao dosledan.

Izašao je iz bolnice uz striktnu kontrolu i više nije kročio u očev restoran, izbegavajući mirise koji bi mogli ugroziti njegovu odluku.

Nije primećeno oštećenje organa

Kako su meseci prolazili, telo je slalo sve jasnije signale - pokreti creva bili su minimalni, šećer u krvi nizak, ali su vitalni organi ostali funkcionalni. Nakon 382 dana bez čvrste hrane, izgubio je 127 kilograma.

Polovinom 1966. godine, u prisustvu medija, Angus je prvi put nakon više od godinu dana pojeo čvrsti obrok - krišku hleba, kuvano jaje i popio šolju kafe.

Fotografije njegovog mršavog tela obišle su svet, a lekari Univerziteta u Dandiju dokumentovali su neverovatnu fiziološku transformaciju. Nije primećeno oštećenje organa, što je učinilo ovaj slučaj jedinstvenim u medicinskoj literaturi.

Studija objavljena 1973. godine pedantno je zabeležila Angusove vrednosti krvi, funkcije organa i metaboličke promene. Međutim, uprkos pozitivnim podacima, to nije značilo da je metoda bezbedna - i ovo je izuzetno važno zapamtiti!

Opasni eksperiment

Medicinska literature ukazuje da je najmanje pet ljudi umrlo tokom sličnih programa posta u istim godinama. Neki su preminuli od srčanog udara, neki od crevne opstrukcije, a drugi tokom procesa ponovnog hranjenja.

Angus, koji je ušao u Ginisovu knjigu 1971. godine sa rekordom za “broj dana bez čvrste hrane”, bio je izuzetak. Inače, pomenuta kategorija je kasnije uklonjena kako se ne bi podsticalo rizično ponašanje ljudi.

Napominjemo, iako je Škot uspešno završio ovaj ekstremni poduhvat i održavao težinu, stručnjaci to ne smatraju klasičnom pričom o uspehu u mršavljenju - već opasnim eksperimentom.

Dakle, reč je o metodi koja prevazilazi bezbedne granice i ne treba je replicirati.

Angus Barbieri se kasnije oženio, imao decu, a preminuo je 1990, u 51. godini života.

(Telegraf.rs)