Spustili kameru na 250 metara dubine i snimili džinovskog monstruma: Prizor je zaprepastio naučnike!

Naučnici koji istražuju dubine okeana zabeležili su redak i izuzetno neobičan prizor, tokom ekspedicije u južnom Atlantiku, u vodama nedaleko od obale Argentine.

Snimak je nastao u trenutku kada se daljinski upravljano vozilo (ROV) spuštalo u gotovo potpunu tamu, ka zidovima jednog od podvodnih kanjona.

Preporučujemo

Izuzetno retki prizori

Kako se robot spuštao sve dublje, reflektori su obasjali ogromnu siluetu koja se polako kretala kroz vodu. Njeno kretanje je gotovo hipnotisalo istraživače. Kamera je zabeležila lagano pulsiranje, tiho uvijanje i potpunu odsutnost naglih pokreta.

Ovakvi prizori u dubokom moru beleže se izuzetno retko, čak i uz savremenu tehnologiju, a pojedine vrste su tokom više od jednog veka viđene tek nekoliko desetina puta.

Tek na dubini od 253 metra postalo je jasno o kakvom se stvorenju radi - naučnici su snimili džinovsku meduzu (Stygiomedusa gigantea), jedno od najmisterioznijih bića u svetskim okeanima.

Foto: Shutterstock/Willyam Bradberry

Ogromna četiri kraka

Ova stvorenje je prvi put otkriveno 1899. godine, ali je i dalje među najslabije proučenim organizmima dubokog mora. Do danas je dokumentovano stotinjak puta, dok je na video-snimcima zabeleženo tek desetak puta širom sveta.

Dimenzije ove meduze su zapanjujuće - četiri dugačka kraka mogu dostići više od 10 metara(!), dok telo premašuje metar u prečniku, prenosi Daily Mail.

Upravo ti dugački kraci, koji se na snimku jasno izdižu iznad tela, smatraju se glavnim sredstvom za hvatanje plena.

Iako može živeti od površine okeana pa sve do dubina oko 6.600 metara, ova vrsta se najčešće zadržava u takozvanoj “zoni sumraka“, u kojoj sunčeva svetlost gotovo u potpunosti nestaje.

Dragocen prozor u svet

Pretpostavlja se da se meduza hrani planktonima i sitnim ribama, ali naučnici ističu da se o njenom načinu opstanka zna vrlo malo.

Posebnu pažnju izazivaju ranija opažanja iz Meksičkog zaliva, koja ukazuju na mogućnost da ove ogromne meduze tokom lova koriste podmorske strukture kao “oslonac”. U tom slučaju, njeni kraci bi ostajali slobodni za hvatanje hrane, iako takvo ponašanje nikada nije direktno zabeleženo.

Pre pojave podvodnih robota, proučavanje ovakvih organizama bilo je gotovo nemoguće. Kada bi bila izvučena mrežama na površinu, ova meduza bi izgubila svoj oblik i pretvorila se u želatinoznu masu, čime bi nestala svaka prilika za detaljna istraživanja.

Iako je prva jedinka pronađena pre 127 godina, naučnicima je bilo potrebno čak 60 godina da je prepoznaju kao potpuno novu vrstu. Danas, svaki novi snimak predstavlja dragocen prozor u svet jednog od najvećih i najzagonetnijih predatora dubokog mora.

(Telegraf.rs)