Zloslutno upozorenje za čovečanstvo: Insekti nestaju u tišini, a posledice mogu biti katastrofalne

Priroda postaje tiša - i to nije poetska metafora, već ozbiljan signal upozorenja. Prema rečima dr Džozefa Varona iz Hjustona, smanjenje broja insekata širom sveta predstavlja jedan od najopasnijih znakova duboke ekološke i zdravstvene krize koja se tek nazire.

Insekti - bube, leptiri, moljci, muve, komarci i pčele - nestaju neprimetno, ali dramatičnom brzinom, navode stručnjaci. Ono što je nekada predstavljalo “neprestano zujanje života” danas se pretvara u zabrinjavajuću tišinu.

Preporučujemo

"Početak sistemskog kolapsa"

Za Džozefa Varona, ta tišina ima isto značenje kao i u bolničkoj sobi - često je opasnija od buke.

“U medicini, iznenadna tišina često označava početak sistemskog kolapsa“, upozorava on, povlačeći paralelu između ljudskog organizma i planete.

Nestanak insekata bi direktno ugrozio temelje ljudske ishrane. Voće, povrće, orašasti plodovi i mahunarke - namirnice koje čine osnovu zdrave ishrane - zavise od oprašivača. Sa njihovim nestankom ne bismo izgubimo samo količinu hrane, već i njen kvalitet.

Varon upozorava da bi pad nutritivne raznovrsnosti doveo do gubitka ključnih vitamina, minerala i antioksidanata, slabljenja imuniteta i porasta hroničnih bolesti. Ove promene ne bi bile nagle, već podmukle - upravo zato i opasne.

Foto: Shutterstock/Nailya GR

Broj se nečujno smanjuje

Posebno zabrinjava podatak iz nemačke studije koja je skoro tri decenije pratila biomasu letećih insekata u zaštićenim prirodnim područjima. Do 2016. godine, populacije su se smanjile za više od 75 odsto - i to u oblastima koje su nominalno bile zaštićene od industrijskog uticaja.

Globalne procene dodatno pojačavaju alarm - više od 40 odsto svih vrsta insekata brojno se smanjuje, a do 2030. godine čak četvrtina bi mogla nestati ili biti na ivici nestanka.

Iz perspektive medicine, insekti imaju ulogu "ranog upozorenja". Njihov kratak životni vek i visoka osetljivost na promene u okruženju čine ih prvim žrtvama hemijskih, nutritivnih i elektromagnetnih poremećaja - mnogo pre nego što se isti efekti ispolje kod ljudi.

Varon ističe da se porast hroničnih bolesti, metaboličkih poremećaja i disfunkcije imunog sistema ne može odvojiti od degradacije životne sredine. Pacijenti sa češćim alergijama, otpornim infekcijama i nutritivnim deficitima postaju svakodnevica u kliničkoj praksi.

Foto: Shutterstock/Kelly Nier

Procena stanja životne sredine

Posebnu pažnju izazivaju neonikotinoidni pesticidi, namenjeni napadu na nervni sistem insekata. Međutim, slični biološki mehanizmi postoje i kod sisara, uključujući ljude. Dugotrajna izloženost niskim dozama možda ne izaziva trenutne simptome, ali medicina upozorava da odsustvo akutne reakcije ne znači odsustvo štete.

Varon navodi primer dijabetičara sa ranama koje sporo zarastaju - stanje koje može biti povezano sa nedostatkom mikronutrijenata poput vitamina C i cinka, a čiji pad je direktna posledica gubitka oprašivača.

Zaključak ovog upozorenja je jasan - ekološko zdravlje i ljudsko zdravlje ne mogu se razdvajati. Varon poziva medicinske profesionalce da u svoju praksu uključe procenu stanja životne sredine, jer bez toga nema potpunog razumevanja bolesti savremenog čoveka.

Ako se ne reaguje sada, upozorava on, čovečanstvo rizikuje tihi kolaps sistema koji ga održavaju u životu, prenosi Daily Mail.

“Civilizacije ne propadaju samo zbog ratova ili ekonomskih kriza”, poručuje Varon. “One propadaju onda kada se živi sistemi koji ih održavaju - nečujno raspadnu“.

(Telegraf.rs)