Tajne Titove vile u koju nikada nije kročio: Bivša kuvarica otkrila ko je u nju zapravo dolazio

Vila “Lovćenka”, planirana rezidencija predsednika nekadašnje SFRJ, Josipa Broza Tita, smeštena je unutar kruga Opšte bolnice u Meljinama. U poslednje vreme, društvenim mrežama šire se fotografije koje prikazuju kako danas izgleda.

Ova luksuzna vila sa četiri apartmana je završena početkom 1980-ih (s idejom da služi kao rezidencija za oporavak njegovog zdravlja), istovremeno kada i vila “Galeb” u Igalu, koja je služila kao druga Titova rezidencija. U njoj su održavane sednice Vrhovnog saveta odbrane SFRJ, a kasnije SRJ.

Preporučujemo

"Vila i dalje državna tajna"

Postoji mnogo zanimljivosti o ovoj vili, a jednu prenosi portal Tamo daleko. Naime, svojevremeno je grupa turista iz Srbije zatražila da ih vodič odvede do Titove vile u Meljinama, na šta je on odgovorio:

“U Meljinama ne postoji nikakva Titova vila, postoji samo jedna u Igalu, ali ona je zatvorena”.

Konobarica koja je nekada radila u vili tvrdila je:

“Titova vila postoji, ali je i dalje državna tajna. Titova plaža ne postoji, jer je na njoj napravljen kafić. Vila je ovde u sklopu Bolnice Meljine, nalazi se iza vaših leđa ispod palmi”.

Foto: Universal images group / Profimedia

Zaboravljeni artefakt SFRJ

Bivša kuvarica u “Lovćenki” otkrila je jednu zanimljivost:

“Služila je za odmor saveznog političkog i vojnog vrha Jugoslavije, kao i republičkog političkog vrha Crne Gore”.

Uprkos predviđenom rušenju zbog “nestabilnosti i klizanja terena”, vila i dalje stoji skrivena od javnosti u dvorištu bolnice u Meljinama.

Danas ostaje jedan od zaboravljenih artefakata bivše Jugoslavije - izgrađena kao simbol državne moći i luksuza.

Raskošne "tačke moći"

Inače, Titove rezidencije rasprostranjene su širom bivše Jugoslavije - od Briona i Kupara, preko Karađorđeva i Bledskog jezera, do Igala, Meljina i skrivenih uvala na Jadranu.

Građene su kao diskretne, ali raskošne “tačke moći” - sa privatnim plažama, bioskopskim salama, lovištima, bazenima, posebnim pristaništima za jahte i heliodromima, daleko od očiju javnosti, a blizu ključnim tačkama politike i bezbednosti.

U tim vilama održavali su se prijemi i sastanci jugoslovenskog partijskog i vojnog vrha, ali i tihi susreti sa svetskim državnicima i dogovori retko beleženi u zapisnicima.

Foto: Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Paradoks Titovih vila

Luksuz se ogledao u skupom nameštaju, umetničkim delima, kristalu i porcelanu, ali i u posebno obučenom osoblju te vrhunskoj logistici koja je pratila svako putovanje.

Paradoks Titovih vila jeste u tome što u neke od njih predsednik SFRJ gotovo nikada nije kročio - završene su kasno, građene “za svaki slučaj” ili povremeno korišćene od strane drugih funkcionera.

Nakon raspada Jugoslavije, deo tih objekata pretvoren je u hotele, deo je dat u zakup investitorima, dok su mnogi ostali “zarobljeni” između tranzicije, privatizacija i zaborava, pretvoreni u neme spomenike završnog izdanja jugoslovenskog sna o moći, luksuzu i posebnosti.

(Telegraf.rs/Dnevno.hr)