Ušli u DREVNU PEĆINU i otkrili "izgubljeni svet": Ispod pepela se krila NOVA VRSTA, naučnici zapanjeni!

Na Severnom ostrvu Novog Zelanda postoji krečnjačka pećina, čije neobično ime nagoveštava šta je nekada skrivala - Pećina ljuski moa jaja (Moa Eggshell Cave).

Ime je dobila po fragmentima jaja, odnosno ostacima divovskih ptica Moa (Dinornithiformes), koje su lutale ovim područjem do pre nekoliko stotina godina.

Preporučujemo

Vulkanski pepeo krio tajnu

Međutim, kada je tim naučnika nedavno ušao u pomenutu pećinu, ispod svojih nogu pronašli su nešto mnogo starije.

U slojevima sedimenata (FOTO) - zarobljeni između dva jasno uočljiva sloja vulkanskog pepela, ležali su ostaci stvorenja koja su bila mrtva više od milion godina.

Fosili koje su istraživači izvukli predstavljaju ostatke 12 vrsta drevnih ptica (neke do sada nepoznate nauci) i četiri vrste izumrlih žaba.

Otkriće je toliko značajno da ga istraživači ne nazivaju samo “izgubljenim poglavljem istorije Novog Zelanda”, već “izgubljenim tomom”!

Foto: Shutterstock

Praznina u istorijskom zapisu

Slojevi pepela koji su “zapečatili” fosile potiču iz dve velike vulkanske erupcije. Prva se dogodila pre oko 1,55 miliona godina, kada je pepeo prekrio pejzaž i sačuvao sve što se nalazilo ispod njega. Druga erupcija usledila je pre oko milion godina, formirajući novi sloj.

Ostaci pronađeni između ta dva sloja pružaju retku priliku da se zaviri u određen period u vremenu, koji je do sada predstavljao “veliku prazninu” u fosilnom zapisu.

Profesor Trevor Vorti sa Univerziteta Flinders i vodeći autor studije, objavljene u časopisu Journal of Palaeontology, ističe da je reč o potpuno nepoznatoj drevnoj fauni.

“Ovo izuzetno otkriće sugeriše da su drevne šume nekada bile dom raznovrsnoj grupi ptica koje nisu preživele narednih milion godina“, dodao je.

Novi Zeland / Foto: Pixabay/adege

Najzanimljivija otkrića u pećini

Kada su ljudi stigli na Novi Zeland, pre oko 750 godina, mnoge od tih vrsta već su nestale. Najverovatniji uzroci bili su nagle klimatske promene i katastrofalne vulkanske erupcije koje su iznova menjale izgled čitavog pejzaža.

Jedno od najzanimljivijih otkrića bila je nova vrsta papagaja, nazvana Strigops insulaborealis. Reč je o drevnom rođaku današnjeg kākāpōa, velikog noćnog papagaja koji ne leti i koji je vremenom postao simbol jedinstvene divlje prirode Novog Zelanda, ali i fokus intenzivnih programa zaštite.

Savremeni kākāpō ima snažne, mišićave noge koje su prilagođene penjanju po drveću i kretanju po zemlji. Njegov novootkriveni predak imao je slabije noge, što sugeriše da nije bio tako vešt penjač.

Razlike u strukturi kostiju otvaraju mogućnost da je Strigops insulaborealis možda leteo, za razliku od savremenog potomka koji je potpuno prilagođen životu na zemlji. Iako istraživači naglašavaju da je potrebno još studija da bi se ta pretpostavka potvrdila, sama ideja menja dosadašnje razumevanje evolucije linije kākāpōa.

U pećini su pronađeni i ostaci izumrlog pretka savremene ptice takahē, još jedne vrste koja ne leti i koja danas opstaje samo zahvaljujući intenzivnim programima zaštite.

Među otkrićima se našla i izumrla vrsta goluba (FOTO), blisko povezana sa australijskim bronzanokrilim golubovima - grupom za koju se ranije uopšte nije znalo da je ikada živela na Novom Zelandu.

Foto: Anton Chalakov / Alamy / Alamy / Profimedia

Jasna slika o životinjskom svetu

Do sada, naučnici su imali prilično jasnu sliku o životinjskom svetu Novog Zelanda od pre oko 20 miliona godina, zahvaljujući fosilnim nalazištima na brojnim lokacijama.

Takođe, dobro su poznavali i relativno noviju prošlost - poslednjih hiljadu godina, na osnovu kostiju pronađenih u pećinama i peščanim dinama.

Ali, ogromni vremenski period između ta dva razdoblja gotovo da nije dao nikakve fosilne tragove, prenosi Indian Defence Review.

Ostaci iz Moa Eggshell Cave sada popunjavaju tu prazninu! Oni pokazuju da su šume Severnog ostrva nekada bile dom potpuno drugačijem skupu vrsta od onih koje su zatekle prve polinezijske doseljenike.

(Telegraf.rs)