Ispod neobičnog rukopisa otkrivena KOSMIČKA TAJNA stara 2.000 godina: Kako su drevni astronomi OVO znali?!

Naučnici su odlučni da rekonstruišu najstariju poznatu mapu noćnog neba - za koju se dugo verovalo da je izgubljena - koristeći rendgenske zrake da bi otkrili njene skrivene tajne.

Ova mapa, nastala pre oko 2.000 godina, provela je vekove skrivena ispod jednog srednjovekovnog rukopisa. Naučnici veruju da je njen autor čuveni grčki astronom Hiparh iz Nikeje, koji je živeo približno između 190. i 120. godine p.n.e, mnogo pre nego što je postojao teleskop.

Preporučujemo

Analiza pergamenta bez oštećivanja

Još 2022. godine analiza jednog manastirskog teksta iz VI veka pokazala je da se ispod njega možda krije drevna mapa zvezdanog neba. Danas stručnjaci iz SLAC National Accelerator Laboratory u Kaliforniji koriste naprednu rendgensku tehnologiju kako bi ponovo “oživeli” drevni kosmos.

“Cilj je da povratimo što je moguće više tih koordinata. To će pomoći da odgovorimo na neka od najvećih pitanja o nastanku nauke. Zašto su ljudi počeli da se bave naukom pre više od dve hiljade godina? Kako su za tako kratko vreme postali toliko dobri u tome? Koordinate koje pronalazimo neverovatno su precizne za nešto što je rađeno golim okom“, izjavio je istraživač Viktor Gizemberg.

Srednjovekovni rukopis, poznat pod imenom Codex Climaci Rescriptus, smatra se ključnim tragom u ovoj neobičnoj naučnoj istrazi. Pretpostavlja se da je prvobitno pronađen u Manastiru Svete Katarine.

U srednjem veku, pergament je bio izuzetno skup materijal. Zbog toga su monasi i pisari često strugali postojeći tekst sa stranica kako bi ih ponovo koristili za nove rukopise. Naučnici veruju da se upravo to dogodilo i u ovom slučaju - stariji tekst je obrisan, a preko njega napisan novi.

Da bi detaljno analizirali pergament bez oštećivanja, istraživači su primenili posebnu vrstu rendgenskog snimanja koja može da razlikuje različite hemijske elemente u materijalu.

Originalni tekst ispisan je mastilom koje je sadržalo tragove kalcijuma, dok je kasniji srednjovekovni tekst pisan mastilom bogatim gvožđem. Ta hemijska razlika omogućila je naučnicima da digitalno razdvoje “dva sloja” pisma i ponovo otkriju izbrisani antički tekst.

Foto: Unsplash/Vincentiu Solomon

Skenirano 11 stranica rukopisa

Rezultati su već doneli uzbudljive nalaze. Istraživački tim uspeo je da identifikuje reč “Vodolija“, odnosno sazvežđe Aquarius, kao i opise “sjajnih zvezda” koje se nalaze unutar tog sazvežđa.

“Tokom novog skeniranja koje smo započeli, red za redom počeo je da se pojavljuje drevni grčki tekst iz astronomskog rukopisa“, rekao je dr Gizemberg.

Otkriće bi moglo da pomogne naučnicima da razumeju kako su antički astronomi uspeli da dođu do izuzetno preciznih rezultata bez ikakvih optičkih instrumenata.

Za sada je skenirano 11 stranica rukopisa. Međutim, čitav rukopis ima oko 200 stranica, a preostali listovi danas su rasuti po bibliotekama i kolekcijama širom sveta, prenosi Daily Mail.

U video-snimku objavljenom na YouTube kanalu laboratorije SLAC, istraživači predstavljaju ovaj rukopis i poručuju:

“Ovo je Codex Climaci Rescriptus, skup drevnih stranica koje kriju tajnu. Ali, rendgenski zraci mogu da otkriju istinu. Dugo izbrisana mapa zvezdanog neba nalazi se ispod teksta i nije viđena stotinama godina - sve do sada“.

Koristio "cev za nišanjenje"

Dr Gizemberg dodaje da se red po red antičkog grčkog teksta iz astronomskog rukopisa postepeno pojavljuje.

“Mogućnost da se rekonstruiše prva mapa noćnog neba predstavlja izuzetno dostignuće za nauku“, naglašava on.

Kako bi se obezbedila maksimalna zaštita, stranice rukopisa smeštene su u posebno izrađene okvire, potom u kutije sa kontrolisanom vlažnošću, a tokom transporta prenose se ručno. Čak je i osvetljenje u prostoriji za skeniranje pažljivo regulisano kako bi se sprečilo dalje “trošenje” mastila.

Grčki astronom Hiparh je u svojim radovima mnogo pisao o kosmosu, oslanjajući se na ideje ranijih mislilaca, ali i na znanja koja su poticala iz vavilonske i egipatske tradicije. O njegovom privatnom životu zna se vrlo malo. Pretpostavlja se da je rođen u gradu Nikeja, dok se veruje da je umro na Rodosu.

Gotovo svi njegovi spisi su izgubljeni - sačuvan je samo jedan, dok se o ostalima zna tek iz kasnijih izvora i citata.

Istraživači smatraju da su Hiparhove koordinate možda obuhvatale posmatranja gotovo svake zvezde vidljive na nebu. Pošto teleskopi tada nisu postojali, pretpostavlja se da je koristio jednostavnu “cev za nišanjenje”, instrument koji je zahtevao bezbroj sati strpljivog posmatranja neba.

Danas, zahvaljujući savremenoj tehnologiji i rendgenskim zracima, čovečanstvo možda po prvi put ponovo dobija priliku da vidi kako je pre više od dve hiljade godina izgledala prva sistematska mapa zvezdanog neba - delo čoveka koji je posmatrao svemir golim okom, ali sa izuzetnom preciznošću i naučnom radoznalošću.

(Telegraf.rs)