Spustili robota u Sredozemno more, pa zanemeli: U mraku se ukazala RATNA MAŠINA izgubljena pre 85 godina

Površina Sredozemnog mora izgledala je mirno, dok je 65 metara dublje robotizovano vozilo AUV (Autonomous Underwater Vehicle) istraživalo misteriozan signal koji su prethodno registrovali senzori.

Specijalno vozilo se kretalo po morskom dnu, sklanjalo mulj i pesak, dok su naučnici pratili prenos na brodu. Kamere su podešene da rade u režimu potpunog mraka, a u jednom trenutku je počela da se nazire neobična struktura.

Preporučujemo

Metalni objekat dug 11 metara

Ovako počinje priča o pronalasku britanskog borbenog dvokrilca tipa Fairey Swordfish, koji je imao važnu ulogu tokom Drugog svetskog rata.

Naučni tim je predvodio profesor Kris Klark, koji razvija autonomne sisteme za istraživanje morskih dubina. Ovaj poduhvat je izveo u saradnji sa stručnjacima Univerziteta Malta, prenosi Indian Defence Review.

Prva skeniranja su pokazala metalni objekat dug približno 11 metara. Njegov oblik bio je jasno prepoznatljiv - centralni trup letelice i ostaci nosećih struktura.

Za razliku od savremenijih olupina, pronađenih u ovom području, objekat imao je konstrukciju koja je ukazivala na mnogo stariji dizajn.

Robot je više puta kružio oko lokacije kako bi snimio fotografije visoke rezolucije iz različitih uglova, a prikupljeni podaci su pokazali da je letelica iznenađujuće dobro očuvana - uprkos decenijama provedenim na dnu mora.

Avion je stajao uspravno na peskovitom dnu, a kućište motora i dalje je bilo povezano sa trupom.

Istraživači su primetili da su krila značajno oštećena, ali je osnovni kostur ostao prepoznatljiv. Takav stepen očuvanosti retko se viđa kod aviona koji su završili u moru.

Fairey Swordfish je koristila Kraljevska mornarica kao torpedni bombarder, početkom 1940-ih. Iako je već na početku rata delovao zastarelo, ostao je poznat po nekoliko značajnih pomorskih operacija i uspešnih napada na neprijateljske brodove.

Fairey Swordfish snimljen 2025; Foto: Jack Williams / Alamy / Profimedia

Pilot prinudno sleteo u more

Prema izveštajima naučnog časopisa “New Scientist”, pronalazak takve letelice na morskom dnu predstavljao je važan fizički dokaz intenzivnih vazdušnih borbi koje su se tokom rata vodile iznad ovog područja.

Da bi potvrdili identitet letelice, istraživači su koristili tehnologiju bočnog sonara (Side-scan Sonar). Ona omogućava pravljenje detaljne trodimenzionalne rekonstrukcije terena bez narušavanja samog lokaliteta.

Autonomno vozilo je tokom 12-časovne misije pratilo preciznu putanju, prikupljajući podatke. Na osnovu njih je napravljena mapa koja pokazuje tačan položaj aviona u odnosu na podvodne struje.

Podaci iz arhive britanskog Ministarstva odbrane pokazuju da je nekoliko ovih aviona izgubljeno u vodama oko malteškog arhipelaga.

Prema tim dokumentima, 19. aprila 1941. godine jedan Fairey Swordfish je imao kvar motora ubrzo nakon poletanja. Pilot je bio primoran da prinudno sleti u more.

Istorijski zapisi sugerišu da je preživeo udar u vodu, ali je letelica potonula nekoliko minuta kasnije.

Napravljeni snimci otkrili su detalje koji podržavaju ovu teoriju. Sistem propelera je pronađen u takozvanom feathered položaju, što često ukazuje na gašenje motora ili kontrolisano spuštanje u vodu.

Podaci iz drugih istraživanja, uključujući izveštaje organizacije MaltaDives, takođe sugerišu da je posada uspela da napusti avion pre nego što je potonuo.

Robot ostaje pod vodom 20 sati

Uspeh ove misije u velikoj meri zavisio je od stabilnosti robotskih platformi koje razvija istraživački tim Lab for Intelligent ROV Assistance. Ove mašine su programirane da održavaju konstantnu udaljenost od morskog dna, čak i u područjima sa nepravilnim reljefom.

Uz pomoć sistema Doppler Velocity Log, robotizovano podvodno vozilo može da prati svoj položaj sa preciznošću od svega nekoliko centimetara.

Ovakva preciznost je ključna, jer se olupina britanskog dvokrilca nalazi u zoni gde vidljivost često pada na manje od dva metra. Ronjenje na toj dubini strogo je ograničeno bezbednosnim pravilima i vremenskim limitima, zbog čega autonomna vozila postaju glavni alat.

Za razliku od ronilaca, robot može ostati pod vodom i do 20 sati, prikupljajući podatke.

Najavljeno je da će ovaj lokalitet biti zaštićen kao podvodno kulturno nasleđe, kako bi se sačuvao za buduća istraživanja bez fizičkog uznemiravanja.

Inače, pronalazak aviona deo je šireg projekta mapiranja potopljene istorije regiona. Naučnici procenjuju da se u radijusu od 80 kilometara oko Malte nalazi čak stotine sličnih neotkrivenih lokaliteta.

Profesor Klark ističe da je sledeći cilj razvoj još naprednijih autonomnih sistema koji će moći samostalno da prepoznaju objekte koje je napravio čovek.

(Telegraf.rs)