ONI SU STVORILI SATE, MINUTE I SEKUNDE Tajna drevnih civilizacija koja još kontroliše naše vreme

Da bismo razumeli zašto merimo vreme u 24 sata, sa po 60 minuta i 60 sekundi, moramo “vratiti kazaljke unazad” - u doba pre nego što je uopšte postojalo precizno merenje vremena!

To je priča o jednom od najstarijih brojčanih sistema u istoriji čovečanstva, koji je ne samo oblikovao način na koji brojimo, već i preživeo civilizacije koje su ga stvorile.

Preporučujemo

Sumeri i "magični" broj 60

Na samom početku nalaze se Sumeri - drevni narod koji je živeo u oblasti Mesopotamija otprilike između 4500. i 2000. godine pre nove ere, i koji se smatra jednom od prvih civilizacija koja je razvila urbani način života.

Oni su, pored brojnih inovacija, poput sistema za navodnjavanje i pluga, zaslužni i za stvaranje prvog poznatog sistema pisanja, kao i za razvoj sistema zasnovanog na broju 60 (Seksagezimalni sistem).

Klinasto pismo; Foto: Werner Forman / akg-images / Profimedia

Zašto baš broj 60?

Iako poreklo broja 60 nije potpuno razjašnjeno, njegova prednost je očigledna, jer je može deliti sa velikim brojem celih brojeva - 1, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20, 30 i 60 - bez korišćenja razlomaka.

Za razliku od toga, broj 10 ima znatno manje delilaca. Upravo zbog toga, sistem zasnovan na 60 bio je izuzetno praktičan za svakodnevne potrebe, poput vođenja evidencije, obračuna poreza, merenja zemljišta i podelu imovine.

Sumeri su počeli da beleže podatke na malim glinenim pločama, utiskujući simbole u meku površinu. Ove oznake su se vremenom razvile u kompleksno klinasto pismo, prenosi BBC.

Od Vavilonaca do prvih kalendara

Naslednici Sumera, Vavilonci, preuzeli su njihov brojčani sistem i dodatno ga razvili. Oko 1000. godine pre nove ere formirali su kalendar zasnovan na kretanju Sunca, sa oko 360 dana kao praktičnim matematičkim modelom.

Takav broj bio je izuzetno pogodan za računanje u sistemu zasnovanom na broju 60, jer se lako deli i uklapa u podelu na 12 meseci od po približno 30 dana.

Za civilizaciju koja koristi broj 60, to je bilo idealno:

- 360 dana lako se deli;

- godina se prirodno deli na 12 meseci po 30 dana;

- sistem se uklapa i u mesečeve cikluse.

Vavilonci su, takođe, razvili način da podele dan i noć na po 12 delova - što je kasnije dovelo do dana od 24 sata.

Prikazi iz Starog Egipta; Foto: Wikimedia/Ägyptischer Maler um 1500 v. Chr.

Stari Egipćani i "rođenje" sati

Prva civilizacija za koju znamo da je delila dan na sate bili su drevni Egipćani.

Već oko 2500. godine pre nove ere, u religijskim tekstovima pojavljuje se koncept 12 sati. Prvi “satovi“ nisu bili uređaji kakve danas poznajemo, već takozvani zvezdani satovi - dijagonalni rasporedi zvezda pronađeni na unutrašnjosti kovčega egipatskih plemića.

Kasnije su razvijeni i prvi instrumenti za merenje vremena:

- sunčani sat;

- vodeni sat.

Zanimljivo da su ovi uređaji često imali religijsku svrhu - veruje se da su mnogi bili posvećeni bogovima, a da nisu korišćeni za svakodnevno merenje vremena.

Sati, minuti i sekunde

Vavilonci su otišli korak dalje i razvili složene podele koje su kasnije postale osnova za minute i sekunde. Međutim, oni nisu koristili ove jedinice za merenje vremena u svakodnevnom smislu, niti su “izmislili“ minute i sekunde u obliku kakav danas poznajemo.

Reč je pre svega o matematičkim podelama u okviru njihovog sistema zasnovanog na broju 60, koje su služile za astronomske proračune.

Kasnije, kroz istoriju, ove podele su prilagođene i usvojene kao standardne jedinice za merenje vremena.

Foto: Wikimedia/Sebastiano Ricci

Helenistički svet

Oko 330. godine pre nove ere, naučni centar sveta postaje Aleksandrija. Tu se susreću ideje iz različitih kultura - egipatske, vavilonske i grčke.

Stari Grci preuzimaju vavilonski sistem jer im omogućava da jednostavno nadovezuju nova astronomska posmatranja na postojeće podatke.

Iako su koristili peščane satove za merenje vremena u sudnicama i javnim raspravama, precizne podele vremena dugo su ostale više teorijske nego praktične.

Moderno doba donosi preciznost

Tek pre nekoliko stotina godina, razvojem mehaničkih satova, minute i sekunde počinju da se koriste u svakodnevnom životu.

U 20. veku dolazi do revolucije - nastaju atomski satovi, koji mere vreme sa neverovatnom preciznošću, zasnovanom na ponašanju atoma cezijuma.

Danas, globalna mreža atomskih satova određuje vreme za:

- internet;

- GPS sisteme;

- medicinske tehnologije poput magnetne rezonance.

Ilustracija: Profimedia

Zašto nismo promenili sistem?

Iako deluje nepraktično, sistem od 60 sekundi i 60 minuta je toliko duboko ukorenjen da ga je gotovo nemoguće promeniti.

Pokušaj je postojao u Francuskoj, u 18. veku, kada je uvedeno decimalno vreme.

Međutim, trajalo je samo 17 meseci i nikada nije zaživelo u praksi. Za razliku od toga, metrički sistem za dužinu i novac opstao je do danas.

Vreme kao ljudska tvorevina

Istorija merenja vremena pokazuje jednu važnu stvar - vreme, kakvo danas poznajemo, nije prirodna datost - već ljudska konstrukcija.

Sati, minuti i sekunde nastali su kroz niz odluka, slučajnosti i praktičnih potreba. Ipak, opstali su hiljadama godina jer su se pokazali kao korisni.

Danas živimo po pravilima koja su postavili ljudi pre više od 4.000 godina - i iako deluju nezgrapno, toliko su duboko ukorenjena da bi njihova promena verovatno izazvala više haosa nego koristi.

(Telegraf.rs)