Otkriveno čije su kosti "natprirodne veličine" nađene kod Lećevice: Nije mamut ni dinosaurus, nego…

Neobičan prizor pored puta između mesta Lećevica i Kladnjice, u sastavu Splitsko-dalmatinska županije, zapalio je maštu tamošnje javnosti.

Svedoci su tvrdili da su videli “kosti natprirodne veličine”, a teorije o dinosaurusima i divovima počele su da se šire brže od požara.

Preporučujemo

Kružile razne teorije

I dok su društvene mreže brujale o “senzacionalnom otkriću”, nauka je ponudila jednostavan, a istovremeno fascinantan odgovor.

Sve je počelo sredinom marta kada se uz kolovoz otvorila rupa. Prema rečima svedoka, unutra su zatečene neobične kosti, gotovo “nestvarne veličine”.

Nije prošlo puno vremana, a počele su da kruže razne teorije - od nepoznatog dinosaurusa koji je u šali prozvan Tyrannosaurus leceviensis, preko izmišljenog mamuta Mammuthus kladnjicensis dalmaticus, pa sve do nagađanja o divovima ili mitskim bićima poput Jetija.

Tada je reagovao zoolog i viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Splitu, Tino Milat, i objasnio da je reč o dobro poznatoj geološkoj pojavi.

“S obzirom na naslove koji poslednjih dana ispunjavaju medijski prostor, smatrao sam potrebnim da reagujem. Prvenstveno želim da javnost bude upoznata sa poreklom koštanih ostataka, pronađenih pošto se prilikom izgradnje puta ka budućem Centru za upravljanje otpadom otvorila rupa, dubine oko 30 metara“, istakao je Milat.

Foto: Shutterstock

Nije jedan "džinovski kostur"

Prema njegovim rečima, područje jadranskog priobalja i ostrva pretežno čine krečnjak i dolomit, zbog čega se često javljaju fosilne pećine, proširenja ili pukotine u stenama, prenosi Slobodna Dalmacija.

Upravo u takvim prostorima nastaju takozvane koštane breče - sedimentne stene u kojima su “zarobljeni” ostaci životinja.

“Reč je o sedimentima u kojima se nalaze fragmentisane kosti i zubi različitih životinja koje su živele tokom pleistocena. Takvi slojevi često nastaju u pećinama, rupama ili pukotinama. Sastoje se od delova kostiju, vilica i zuba, pomešanih sa peskom i glinom“, dodao je Milat.

Drugim rečima, ne radi se o jednom “džinovskom kosturu”, već o gomili ostataka različitih životinja kroz hiljade godina. Posebno je zanimljivo što ovi nalazi potiču iz perioda gornjeg pleistocena.

U tom period, životinje su često završavale život u pećinama ili su njihove kosti bujice nanosile u rupe i pukotine. Vremenom, ostaci su se fosilizovali i pretvorili u stene koje danas pronalazimo.

Milat dodaje da su koštane breče izuzetno važne, jer omogućavaju naučnicima rekonstrukciju nekadašnje faune, kao i klimatskih i ekoloških uslova tog vremena.

(Telegraf.rs)