Ključna atlantska struja na ivici kolapsa, a svet bi mogao da plati visoku cenu

Novi podaci ukazuju da je kolaps Atlantske meridijalne cirkulacije (AMOC) mnogo verovatniji nego što su naučnici ranije smatrali, a što bi moglo imati katastrofalne posledice za Evropu, Afriku i SAD.

Ovaj sistem struja je ključan za globalni klimatski sistem, a već je poznato da je na najslabijem nivou u poslednjih 1.600 godina. Zato ovi rezultati izazivaju ozbiljnu zabrinutost.

Preporučujemo

Naučnici smatraju da bi eventualni kolaps AMOC-a imao dalekosežne efekte na globalnu klimu, izazivajući promene u vremenskim obrascima, povećanje nivoa mora i potencijalne ekološke katastrofe širom sveta, prenosi Guardian.

Atlantska meridijalna cirkulacija je ključna za regulisanje klime na severnoj hemisferi, posebno u Evropi i na Arktiku. Ovaj sistem struja transportuje tople (tropske) vode prema severu, gde se hlade i vraćaju kao duboke struje, održavajući ravnotežu u globalnom klimatskom sistemu.

U slučaju kolapsa AMOC-a, posledice bi bile dramatične - evropske zime bi postale ekstremno hladne, dok bi letnji periodi u zapadnoj Evropi postali sušniji. Takođe, povećanje nivoa mora u Atlantskim oblastima moglo bi biti između 50 i 100 centimetara, što bi dodatno ugrozilo obalu i naseljene oblasti, smatraju stručnjaci.

Naučnici su ranije uočavali znakove usporavanja ovog ključnog sistema, ali najnovija istraživanja ukazuju da bi smanjenje AMOC-a do 2100. godine moglo biti između 42% i 58% - nivo koji gotovo sigurno vodi ka njegovom kolapsu.

U poređenju sa ranijim prognozama, poslednje istraživanje donosi mnogo pesimističniji pogled na budućnost.

Dr Valentin Portman iz istraživačkog centra Inria u Bordou, koji je predvodio istraživanje, objasnio je:

“Otkrili smo da će AMOC opasti više nego što smo očekivali u odnosu na prosečne klimatske modele. To znači da se približava tački preokreta“.

Ovi nalazi su dobijeni kombinovanjem podataka o okeanima i klimatskih modela, što je smanjilo neizvesnost u predviđanjima. Istraživanje koristi precizniju metodologiju koja je omogućila bolju procenu realnog stanja AMOC-a, a samim tim i procene o mogućem kolapsu, navodi se.

Profesor Stefan Ramstorf iz Instituta za istraživanje klimatskog uticaja u Potsdamu, koji je proučavao AMOC više od 35 godina, kaže:

“Ovo je zabrinjavajući rezultat. Pokazuje da su pesimistični modeli, koji predviđaju značajno slabljenje AMOC-a do 2100. godine, nažalost najrealističniji, jer bolje odgovaraju stvarnim podacima. Sada sam više zabrinut da ćemo verovatno preći tu tačku preokreta, kada će kolaps postati neizbežan, već sredinom ovog veka. To je veoma blizu”.

Glavni razlog za slabljenje AMOC-a je globalno zagrevanje, koje izaziva brže zagrevanje Arktika. Ovo znači da okean u tim područjima sporije hladi vodu, a toplija voda postaje manje gusta, što ometa proces njenog potonuća i smanjuje snagu AMOC-a.

Ovaj usporeni proces dodatno pogoršava problem, jer veći obim padavina u površinskim vodama Atlantskog okeana takođe čini vodu manje gustom, što dalje usporava cirkulaciju i formira povratnu petlju.

Iako su modeli klimatskih promena i dalje vrlo složeni i podložni prirodnim varijacijama, naučnici veruju da je veliko slabljenje AMOC-a gotovo neizbežno. Iako je teško precizno predvideti njegov tačan tok, sam slabiji proces bi mogao imati ozbiljan uticaj u narednim decenijama.

Najnovije istraživanje je objavljena u časopisu Science Advances.

(Telegraf.rs)