Komšija Danijel otišao na vađenje zuba i završio u komi: Kad se probudio pričao 2 strana jezika, ne i maternji

Bolno je i pomisliti kroz šta je prošao otac dvoje dece koji je umalo preminuo tokom rutinske stomatološke intervencije. Danijel Erčei iz Mađarske trebalo je "samo da izvadi umnjak", ali je neočekivano pao u komu, a nakon buđenja počeo je da govori strane jezike, dok mu je jedna strana tela ostala paralizovana.

Iako su lekari već bili digli ruke od njega, ovaj čovek, koji radi kao vinski stručnjak, danas se gotovo u potpunosti oporavio nakon dugog i teškog perioda.

Preporučujemo

"Kao dete sam se takmičarski bavio karateom, i zbog udaraca mi je vilica više puta ispadala iz zgloba, što se kasnije ponavljalo čak i prilikom običnog zevanja. Zato sam zamolio jednu privatnu kliniku u prestonici da me uspavaju kako bi lakše izvadili polomljen zub", započeo je svoju priču 44-godišnjak.

Zahvat je obavljen u maju 2021. godine. Pre toga je morao da potpiše razna dokumenta, ali mu nisu urađeni prethodni pregledi koji bi opravdali anesteziju. Na kraju se probudio tek četiri dana nakon operacije, na intenzivnoj nezi jedne bolnice u Budimpešti, a šta mu se dogodilo saznao je od supruge.

"Mora da su bili pri kraju operacije kada su uznemireni izašli da pitaju da li sam alergičan na nešto. Pošto se to ponovilo više puta, pozvali su hitnu pomoć. Na putu do bolnice morali su tri puta da me reanimiraju. Pao sam u komu i nisu mogli da me probude… Drugog dana rekli su mojoj supruzi da dovede naše ćerke da se oproste od mene. Kada sam se probudio četvrtog dana, ispostavilo se da mi je desna strana potpuno paralizovana. Uz to su me ponovo uspavali na jedan dan da bi mi vratili vilicu u položaj", ispričao je Danijel za Blikk.

Foto: Facebook/Daniel Ercsey

Dodao je i da je, šokantno, nakon buđenja počeo tečno da govori strane jezike koje je ranije učio, engleski i francuski, dok je na neko vreme potpuno zaboravio mađarski.

Posle kratkog vremena počeo je da koristi maternji jezik, ali na starinski način, kao lik iz romana Mora Jokaja.

Tek nakon četiri do pet nedelja govor mu se potpuno normalizovao. Nakon tri nedelje provedene u bolnici - gde je, usred pandemije koronavirusa, u jednom danu pored njega preminulo dvoje ili troje ljudi - prebačen je na mesečnu rehabilitaciju.

"Vozili su me u invalidskim kolicima, a zatim sam šest meseci svakodnevno imao intenzivnu fizikalnu terapiju, na kraju koje sam ponovo mogao da trčim. Više ne osećam bol, ali šepam kada se umorim, a desna strana mi se ukoči pri promeni vremena. Uz to, dok sam bio u komi, poslali su mi račun od nekoliko stotina hiljada forinti za zahvat koji su obavili", objasnio je Danijel.

Iako su mu mnogi savetovali da podnese tužbu, još uvek nije iskoristio to pravo, ali zbog zastarelosti vremena je sve manje. Kako se ispostavilo, anesteziolog je možda napravio grešku: imao je simptome nalik moždanom udaru, ali je zapravo moguće da je mehurić vazduha dospeo u krvotok, što je moglo izazvati ovo teško stanje.

"Prolazim kroz težak period, ali sam se uvek trudio da na situaciju gledam sa dozom humora", rekao je Danijel.

Postoji naučno objašnjenje

Studije slučaja i istraživanja objavljena u bazi američke Nacionalne medicinske biblioteke ukazuju na to da se iza nagle promene jezika kod pacijenata koji se bude iz kome najčešće nalaze dva dobro opisana neurološka fenomena: sindrom stranog akcenta (FAS) i bilingvalna afazija.

Istraživanja sugerišu da mozak može da skladišti maternji i kasnije naučene strane jezike u različitim područjima; dok maternji jezik koristi dublje ukorenjene mreže, drugi jezik je često povezan sa prefrontalnim korteksom i specifičnim mehanizmima inhibicije. U slučajevima teškog oštećenja mozga ili moždanog udara može doći do selektivne afazije, kada su centri za maternji jezik oštećeni ili privremeno potisnuti, dok mreža stranog jezika ostaje očuvana.

U takvim slučajevima pacijent "ne nauči" novi jezik, već postojeće, latentno znanje postaje dominantno, jer mozak ne može da ponovo aktivira maternji jezik. Strani akcenat često je posledica manjih oštećenja u motornim centrima za govor, što menja dužinu i intonaciju glasova, pa okolina to doživljava kao strani naglasak. Savremene metode snimanja pokazale su da se u takvim situacijama privremeno reorganizuju veze između govornih centara u mozgu (na primer između Brokine zone i malog mozga).

(Telegraf.rs)