Na 1.000 metara dubine ronioci su slučajno pronašli legendarni gusarski brod: Vekovima je terorisao Evropu

U Sredozemnom moru, na dubini oko 1.000 metara, kamere daljinski upravljanog vozila uočile su nešto čudno, nešto čemu nije mesto na morskom dnu. Četiri gvozdena topa ležala su u formaciji. U blizini je bio i jedan teleskop. Razbacani po sedimentu nalazili su se lonci, boce i sudovi sa tri različita kontinenta...

To nije bio engleski ratni brod koji je ronilački tim tražio. "Odyssey Marine Exploration" je danima 2005. skenirao morsko dno u potrazi za HMS Sussex, brodom sa 80 topova koji je nestao 1694. negde između Španije i Maroka. Ono što su pronašli umesto toga nalazilo se dublje, bilo je manje i mnogo opasnije...

Preporučujemo

Olupina je bila gusarska lađa, prvi gusarski brod iz Alžira ikada identifikovan u vodama gde su ovi pljačkaši nekada terorisali evropske nacije. Gotovo dve decenije otkriće je ostalo tajna, dok su istraživači sastavljali njegovu priču. Nalazi su tek nedavno objavljeni u magazinu Wreckwatch, prema rečima glavnog urednika Šona Kingslija.

Brod pun skrivenog naoružanja

Brod je dugačak svega 13 metara identifikovan je kao tartana, tip broda sa trouglastim jedrima i veslima koji je omogućavao posadi manevrisanje u uskom priobalju. Tartane su nudile taktičku prednost koja je išla dalje od brzine. Vrlo su ličile na ribarske brodove, što je omogućavalo gusarima da priđu trgovačkim brodovima pre nego što bi iko postao sumnjičav.

Ono što je posada nosila ispod palube govorilo je drugačiju priču. Daljinska inspekcija otkrila je četiri velika topa, deset okretnih topova i musketu za približno dvadeset ljudi. Okretni topovi postavljeni na šinama mogli su se usmeriti ka neprijateljskoj opremi ili prepunim palubama, kao razorno oružje za blisku borbu.

Kingsli je za Newsweek rekao da kombinacija teškog naoružanja i kosmopolitskog tereta definiše gusarski brod. Obični trgovci nisu nosili ovakvu vatrenu moć. Istraživanje je objavljeno u letnjem izdanju 2024. časopisa Wreckwatch, publikacije koja se bavi globalnom pomorskom arheologijom i istraživanjima.

Bogat plen

Artefakti razbacani po olupini poticali su sa svih strana. Staklene boce za alkohol duvane u Belgiji ili Nemačkoj. Čajne činije pečene u Osmanskoj Turskoj. Evropski teleskop, retka i vredna tehnologija iz sredine 18. veka, verovatno zaplenjen sa nekog zarobljenog broda...

Ipak, najznačajniji predmeti bili su i najobičniji. Lonci i tiganji proizvedeni u Alžiru ispunjavali su deo skladišta, što sugeriše da je posada koristila svakodnevnu severnoafričku keramiku kako bi ojačala svoju masku miroljubivog trgovačkog broda. Brod je verovatno bio na putu ka španskim naseljima da bi pljačkao i hvatao zarobljenike kada je potonuo.

Istraživači su povezali keramiku direktno sa pećima iskopanim godinama ranije ispod Trga mučenika u Alžiru. Te peći su snabdevale gusarski centar keramikom identičnom onoj koja je ležala pored topova na morskom dnu. Eklektična zbirka, primetio je Kingsli za Live Science, činila je da olupina ne liči ni na jedan uobičajeni mediteranski trgovački brod.

Zašto su ovi gusari terorisali čitave nacije?

Berberski gusari su delovali drugačije od karipskih pirata. Dok su ličnosti poput Crnobradog ugrožavale pojedinačne brodove, Alžir je pretnju predstavljao čitavim obalnim populacijama širom Evrope. Kingsli je opisao gusarski centar kao grad od 60.000 ljudi koji su živeli od mača od početka 16. veka do francuskog osvajanja 1830.

Pljačkaške grupe dopirale su sve do južne Engleske i Irske. Brodovi i posade zarobljeni u Atlantiku ili Sredozemlju značili su profit. Priobalna sela zarobljena tokom noćnih napada značila su otkup ili ropstvo. Zapadni trgovci koji su prolazili kroz region rizikovali su zarobljavanje na svakom putovanju.

Novoidentifikovana olupina potonula je oko 1760. godine. Staklene boce sa mesta nalaza duvane su najkasnije u toj deceniji. Osmanske činije pronađene zajedno sa njima prestale su da se proizvode u Turskoj oko 1755. Nagla oluja je verovatno preplavila malu tartanu pre nego što je mogla da stigne do plitke vode ili sigurne luke.

Šta je preživelo 260 godina pod vodom

Ekstremna dubina je sačuvala delove olupine koji bi u plićim morima nestali. Donja trećina trupa ostala je netaknuta, zakopana ispod sedimenta gde brodski crvi nisu mogli da dopru. Gornji delovi izloženi iznad morskog dna davno su pojele morske školjke koje uništavaju izloženo drvo širom Sredozemlja.

Nijedna ribarska mreža nije zahvatila ovo mesto. Nijedan ronilac ga nije poremetio. Olupina leži tačno onako kako je pala pre više od dve i po veka, zamrznuti trenutak iz ere kada su berberski gusari vladali zapadnim Sredozemljem i kada su evropski mornari šapatom upozoravali na obalu Alžira.

Greg Stem, direktor Seascape Artifact Exhibits Inc., nazvao je brodolom dragocenim odjekom jednog od velikih pomorskih užasa zapadnog Sredozemlja. Potpuno iskopavanje još nije sprovedeno, ali istraživači veruju da su kobilica broda i veći deo donje strukture i dalje očuvani ispod peska.

(Telegraf.rs)