Šta se to događa u Černobilju? Neobjašnjive promene pod lupom naučnika

Prošlo je 40 godina od černobiljske katastrofe, koja je zauvek promenila živote mnogih ljudi, ne samo u Ukrajini.

Jedan od najtežih nuklearnih incidenata u istoriji i dalje oblikuje prirodu oko napuštene elektrane, ali ne uvek na način na koji su naučnici očekivali.

Preporučujemo

Da li je radijacija promenila živi svet?

U dubini noći, iz tame napuštenog i ozračenog pejzaža Černobilja dopirao je neobičan zvuk. Naučnik Pablo Burako tiho se kretao između drveća, nedaleko od napuštene elektrane u severnoj Ukrajini.

Nakon katastrofalne eksplozije reaktora 1986. godine, područje u radijusu od više desetina kilometara bilo je evakuisano. Malo ko je kročio tamo gde je on sada hodao.

Osvetljavajući put lampom, Burako se približio izvoru zvuka - sitnom mužjaku gatalinke koji je uporno dozivao ženku. Brzim pokretom ruke uhvatio je vodozemca dugog svega pet centimetara.

Bila je 2016. godina, a Burako, biolog iz Španije, prvi put je boravio na ovom području. Posmatrajući žabu u svojoj ruci, odmah je primetio da je neobično tamne boje u poređenju sa jedinkama iste vrste koje žive dalje od černobiljske zone isključenja.

Taj trenutak otvorio je pitanje koje naučnici postavljaju decenijama - da li je radijacija promenila živi svet u ovom području?

Eksplozija jednog od reaktora, 26. aprila 1986. godine, raspršila je radioaktivni materijal, a najteže je pogođeno područje neposredno oko elektrane u severnoj Ukrajini. Zato i danas postoje zone sa izuzetno visokim nivoima radijacije.

Strahovalo se da će takva kontaminacija uništiti biljni i životinjski svet. Ljudi su napustili region, ali životinje nisu imale tu mogućnost. Četiri decenije kasnije, pokazalo se da mnoge vrste uspešno žive unutar zone isključenja široke oko 60 kilometara. Ipak, priroda se ovde nesumnjivo promenila - ponekad i na gore.

Istraživači su godinama beležili deformisana stabla, lastavice sa tumorima, pa čak i neobične crne gljive koje rastu unutar samog reaktora. Postoji hipoteza da su se neke vrste prilagodile radijaciji, ali je to teško dokazati i predmet je naučnih rasprava.

Foto: Profimedia

Šta izaziva promene kod organizama?

Burako i njegove kolege analizirali su više od 250 gatalinki tokom višegodišnjih istraživanja. Njihovi rezultati, objavljeni 2022, pokazuju da su žabe unutar zone isključenja u proseku tamnije od onih izvan nje.

Pretpostavka je da povećan nivo melanina - pigmenta odgovornog za tamnu boju - može delovati kao zaštita od radijacije. Tamnije jedinke su možda imale veću šansu za preživljavanje nakon nesreće.

Međutim, čvrsti dokazi za ovu tvrdnju i dalje ne postoje, prenosi BBC.

Pojedini naučnici, poput biologa Timotija Musoa, kritikuju istraživanje, navodeći da uzorak nije dovoljno reprezentativan i da zatamnjenje kože nije jasno povezano sa trenutnim nivoima radijacije. Drugi, poput radiobiološkinje Karmel Madersil, smatraju da je metodologija istraživanja pouzdana, ali ističu oprez u tumačenju rezultata.

Jedan od ključnih problema u proučavanju Černobilja jeste utvrditi šta tačno izaziva promene kod organizama. Da li je uzrok radijacija ili drugi faktori, poput teških metala koji takođe zagađuju područje?

Slične dileme postoje i kod istraživanja genetskih promena kod divljih pasa i glodara u toj oblasti. Na primer, poljski miševi pokazuju veću genetsku raznovrsnost u kontaminiranim zonama, ali nije jasno da li je to direktna posledica radijacije.

Promene u ekosistemu dodatno komplikuju sliku. Mnoge vrste drveća, poput borova, koje su posebno osetljive na radijaciju, nestale su, dok su breze preuzele njihovo mesto. Time je stvoren potpuno novi tip šume, što utiče na ponašanje i razvoj životinja.

Jedna od najvažnijih promena nije povezana sa radijacijom, već sa nestankom ljudi.

Foto: Tanjug/AP

Mutacije prenete na naredne generacije?

U područjima gde su nekada živeli ljudi danas slobodno lutaju vukovi, medvedi i bizoni. Populacije jelena, divljih svinja i losova značajno su porasle. Procene pokazuju da je broj vukova čak sedam puta veći nego u okolnim rezervatima.

Vratile su se i vrste koje su davno nestale, poput evroazijskog risa. Mrki medvedi, koji nisu viđeni više od jednog veka, ponovo su zabeleženi 2014. godine pomoću kamera.

Poseban fenomen predstavljaju potomci napuštenih kućnih ljubimaca iz 1986. godine, koji danas žive u zoni isključenja, a o njima brinu čuvari tog područja.

To se nadovezuje na pitanje da li su mutacije nastale nakon nesreće prenete na naredne generacije. Postoje indicije da jesu. Istraživanja su pokazala da hromozomske abnormalnosti kod nekih glodara opstaju kroz generacije, čak i kada se životinje premeste u okruženje bez radijacije.

Ipak, ne napreduju sve vrste. Najnovija istraživanja ukazuju da kombinacija radijacije i klimatskih promena stvara dodatni pritisak na neke ptice, poput lastavica, što može ugroziti njihov opstanak.

Kako ističu stručnjaci, priča o Černobilju nije ni potpuno crna niti potpuno optimistična. Priroda nije jednostavno “uništena“, ali ni u potpunosti oporavljena.

Radi se o složenom mozaiku promena - ekosistemu koji je pretrpeo katastrofu, ali je nastavio da živi i razvija se.

Četrdeset godina kasnije, Černobilj ostaje jedinstvena prirodna laboratorija, mesto gde nauka još pokušava da razume kako život opstaje, prilagođava se i menja u ekstremnim uslovima.

(Telegraf.rs)