Istorija neuspelih atentata na predsednike SAD: Od Džeksona do Trampa, od Vašingtona do Gruzije

Od osnivanja Sjedinjenih Država, četiri aktuelna predsednika su ubijena: Abraham Linkoln 1865, Džejms A. Garfild 1881, Vilijam Mekinli 1901. i Džon F. Kenedi 1963. godine.

Ali mnogi drugi predsednici su preživeli pokušaje atentata - poslednji u nizu je predsednik Donald Tramp, koji je hitno izveden sa večere Udruženja dopisnika Bele kuće 25. aprila 2026. godine, nakon što je naoružani napadač pokušao da upadne na ovaj dobrotvorni događaj.

Taj napad se dogodio u istom hotelu u kojem je predsednik Ronald Regan upucan u pokušaju atentata 1981. godine, piše magazin People.

Ispod su navedeni neki od najistaknutijih pokušaja atentata na američke predsednike koji su potresli naciju.

Donald Tramp, 2024.

Manje od dve godine pre pokušaja u vašingtonskom hotelu, Tramp je pogođen u uvo na predizbornom skupu u Batleru, u Pensilvaniji, 13. jula 2024. godine, dok je vodio kampanju za drugi mandat u Beloj kući.

Potencijalnog atentatora, dvadesetogodišnjeg Tomasa Metjua Kruksa, ubio je snajperista Tajne službe nakon što je otvorio vatru sa krova koji je gledao na skup.

Bivši načelnik dobrovoljne vatrogasne jedinice Kori Komperatore (50) poginuo je od Kruksove vatre, dok su dve druge osobe - Dejvid Dač i Džejms Kopenhejver - bile teško ranjene.

FBI je u novembru 2025. godine objavio da je Kruks delovao sam.

Mesecima nakon skupa u Batleru, 15. septembra 2024, još jedan pokušaj atentata je osujećen kada su agenti Tajne službe primetili čoveka po imenu Rajan Rut kako se krije u žbunju sa puškom ispred Trampovog golf terena na Floridi, dok je tadašnji predsednički kandidat igrao golf. Rut je uhapšen, osuđen i kasnije kažnjen doživotnim zatvorom.

Džordž V. Buš, 2005.

Tokom govora u Gruziji 10. maja 2005. godine, ručna bomba je bačena na tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša, pavši na svega 18 metara od mesta gde su sedeli on, prva dama Lora Buš, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, prva dama Gruzije i drugi zvaničnici.

Kako navode arhivi FBI, ručna bomba nije eksplodirala jer je maramica, kojom je bila čvrsto omotana, "sprečila udarnu iglu da se aktivira dovoljno brzo".

Iako je čovek koji je bacio bombu pobegao pešice, agenti su na kraju uspeli da ga pronađu koristeći fotografije svedoka i prateći njegov DNK sa maramice kojom je bomba bila omotana.

Osumnjičeni - Vladimir Arutjunjan - na kraju je osuđen na doživotni zatvor zbog napada bombom i zbog ubistva gruzijskog policajca koji je bio među službenicima koji su došli da ga uhapse.

Godine 2008. Buš je ponovo skoro napadnut - ovog puta od strane čoveka koji je bacio cipelu na njega tokom zajedničke konferencije za štampu sa iračkim premijerom Nurijem al-Malikijem u Bagdadu. U sada već čuvenom trenutku, Buš se sagnuo i cipela ga je promašila, na kraju pogodivši zastavu iza tadašnjeg predsednika.

Ronald Regan, 1981.

Tek inaugurisani predsednik Ronald Regan napuštao je govor u hotelu "Hilton" u Vašingtonu i hodao ka svojoj motorizovanoj pratnji 30. marta 1981. godine, kada je Džon Hinkli Mlađi ispalio šest metaka iz revolvera.

Od tih šest hitaca, četiri su pogodila i ranila ljude: Reganovog sekretara za štampu Džejmsa Bredija; policajca Tomasa Delahantija; agenta Tajne službe Timotija Mekartija, koji je telom štitio Regana; i samog Regana, koji je pogođen u grudi. Bredi je ostao sa otežanim govorom i problemima sa pamćenjem, kao i sa delimičnom paralizom koja je zahtevala stalnu upotrebu invalidskih kolica nakon pucnjave.

Taj događaj je na kraju naveo Regana - republikanca - da pozove Kongres da usvoji strože mere kontrole oružja. Godine 1991, deceniju nakon pucnjave, Regan je napisao autorski tekst za New York Times zalažući se za "Bredijev zakon", koji je uveo federalne provere prošlosti za kupovinu vatrenog oružja i uspostavio petodnevni period čekanja.

Pokušaj atentata bio je deo Hinklijevog plana da impresionira glumicu Džodi Foster, koju nije poznavao, ali kojom je bio opsednut. Nakon presude da nije kriv zbog neuračunljivosti i 34 godine provedene u bolnici, Hinkli je napustio psihijatrijsku ustanovu "Saint Elizabeths" 2016. godine - što je bilo potpuno uslovno puštanje na slobodu kojem se Reganova porodica oštro protivila. Godine 2022. Hinklijeve restrikcije su ukinute u skladu sa nalogom federalnog sudije.

Džerald Ford, 1975.

Linet "Skviki" From - članica kulta porodice Menson koju je predvodio Čarls Menson - pokušala je da puca u predsednika Džeralda Forda ispred zgrade Skupštine države Kalifornije u Sakramentu 5. septembra 1975. godine. From je imala četiri metka u okviru pištolja, ali nijedan u ležištu cevi, pa pištolj nije opalio.

Dve nedelje kasnije u San Francisku, Sara Džejn Mur - bivša doušnica FBI koju je Tajna služba ranije procenjivala - ispalila je hitac iz revolvera sa udaljenosti od 12 metara na Forda i zamalo promašila predsednika, nakon što su prolaznici intervenisali.

From i Mur su jedine dve žene u istoriji SAD za koje se zna da su pokušale atentat na američkog predsednika.

Frenklin Delano Ruzvelt, 1933.

Sedamnaest dana pre svoje prve inauguracije, novoizabrani predsednik Frenklin D. Ruzvelt zamalo je upucan kada je Đuzepe Zangara ispalio pet hitaca u njega tokom puta radi održavanja govora u Majamiju. Svi meci su promašili Ruzvelta, ali su smrtno ranili gradonačelnika Čikaga, kao i četiri druge osobe.

Govoreći pred vlastima, Zangara - za koga se verovalo da ima psihijatrijske probleme - rekao je da je pucao jer ga je boleo stomak: "Pošto me je boleo stomak, želeo sam da se izravnam sa kapitalistima tako što ću ubiti predsednika", navodno je rekao FBI-ju.

Teodor Ruzvelt, 1912.

Bivši predsednik Teodor Ruzvelt - koji je odlučio da se kandiduje za treći mandat nakon što je četiri godine bio van Bele kuće - bio je na putu da održi predizborni govor u dvorani "Milwaukee Auditorium" 14. oktobra 1912. godine, kada ga je pogodio metak. Ali, pošto je nosio kruti kaput, a presavijeni govor mu je bio smešten u džepu na grudima, Ruzvelt je procenio da metak nije probio pluća, već da ga je donekle zaustavio sam rukopis govora.

Kako beleži History Channel, Ruzvelt je te večeri nastavio i održao govor od 90 minuta, posetivši bolnicu tek kada je završio.

"Srećom, imao sam svoj rukopis, pa vidite, nameravao sam da održim dug govor, i evo metka - tu je metak prošao - i to me je verovatno spasilo da mi ne ode u srce", rekao je tada okupljenima. "Metak je sada u meni, tako da ne mogu da održim veoma dug govor, ali daću sve od sebe."

Endru Džekson, 1835.

Dana 30. januara 1835. godine, nezaposleni bivši moler po imenu Ričard Lorens pokušao je dvaput da puca u predsednika Endrua Džeksona na istočnom portiku Kapitola, dok je Džekson napuštao sahranu održanu u dvorani Predstavničkog doma.

Pokušaj je propao jer su oba Lorensova pištolja zatajila. Džekson, koji je tada imao 67 godina, reagovao je tako što je Lorensa izudarao svojim štapom.

Verovalo se da je Lorens mentalno oboleo, ali je Džekson izneo sopstveno mišljenje: da su ga njegovi politički protivnici iz Vigovske partije unajmili da obavi taj posao.

(Telegraf.rs)