Grad sa 5.500 skloništa krije čuda: Ispod debelog sloja granita nalaze se igrališta, bazeni i kilometri tunela

Jednog subotnjeg jutra u Helsinkiju, Lasi Kurkijarvi i njegova četvorogodišnja ćerka ušli su u lift, u blizini pijace Hakaniemi. Nakon spuštanja od gotovo 18 metara kroz granitnu “podlogu” grada, devojčica je potrčala niz tunel ka ogromnom igralištu Leikkiluola i nestala u lavirintu sa šumskim motivima.

Četrdesetpetogodišnji otac četvoro dece kaže da i sam voli podzemnu igraonicu, dodajući da je idealna za druženja najmlađih i da im pruža osećaj avanture.

Preporučujemo

Nije samo dečja igraonica

Ipak, prava svrha ovog podzemnog prostora je mnogo ozbiljnija. Naime, Leikkiluola nije samo igraonica, već i specijalni bunker namenjen zaštiti stanovništva u slučaju vojne invazije ili nuklearnog napada.

Kurkijarvi priznaje da o toj funkciji dugo nije razmišljao, sve do početka rata u Ukrajini.

“Tada sam prvi put pomislio: ‘Dobro, ovo je zapravo i civilno sklonište’“, prisetio se.

Dok traju sukobi u Ukrajini, mnogi Finci ponovo otkrivaju jednu od najneobičnijih i najrazvijenijih mreža civilne zaštite na svetu - sistem Väestönsuoja.

Za razliku od većine evropskih zemalja koje su nakon Hladnog rata odustale od masovne izgradnje skloništa za civile, Finska to nije učinila, prenosi New York Times.

Dečje igralište pod zemljom; Foto: Jeff Gilbert / Shutterstock Editorial / Profimedia

Opcija za najgori mogući scenario

Danas, Finska je druga država na svetu po broju mesta u skloništima (prva je Švajcarska). Samo u Helsinkiju, gradu sa oko 700.000 stanovnika, postoji približno 5.500 civilnih skloništa koja mogu da prime čitavo stanovništvo - čak i više od toga.

Oko 50 skloništa nalazi se u ogromnim podzemnim kompleksima uklesanim duboko u steni. Prepoznatljivi su po oznakama sa plavim trouglom na narandžastoj pozadini.

U svakodnevnom životu služe kao parking-garaže, metro stanice, skejt-parkovi, karting staze, streličarski centri, pa čak i bazeni - poput čuvene plivačke hale Itäkeskus.

Primera radi, u naselju Herttoniemi, postoji ogromno sklonište za oko 60 stambenih zgrada i približno 9.000 ljudi, dok je jedan od najneobičnijih prostora Vapaan Taiteen Tila, gde se održavaju pozorišne predstave i umetničke izložbe.

Međutim, iza svakodnevne namene krije se ozbiljna infrastruktura projektovana za najgori mogući scenario. Sva skloništa su napravljena tako da mogu izdržati urušavanje zgrada, udarne talase eksplozija i radijaciju.

“Rat u Ukrajini promenio je mnogo toga. Tokom 2022. godine dobili smo ogroman broj poziva. Ljudi su stalno pitali: ‘Gde je moje sklonište?’“, rekao je Pasi Ratikainen iz Gradske spasilačke službe.

"Mnogi građani nisu ni znali..."

Grad izdaje podzemne prostore u zakup pod uslovom da mogu biti ispražnjeni i vraćeni u funkciju skloništa u roku od 72 sata. Isto pravilo važi i za skloništa u stambenim i poslovnim zgradama širom Helsinkija - uključujući stambene blokove, kancelarije, škole i muzeje.

Po zakonu, skloništa se uglavnom nalaze u podrumima ili prizemljima zgrada. Mlađe generacije Finaca, koje ne pamte Hladni rat, uglavnom znaju da takve prostorije imaju posebne ventilacione sisteme za filtriranje radioaktivnih čestica i hemijskih agenasa, a najčešće ih koriste za odlaganje bicikala i novogodišnjih ukrasa.

“Mnogi nisu ni znali da imaju sklonište. Sada ih, zbog međunarodne situacije, ljudi ponovo otkrivaju“, rekao je španski fotograf Eriz Moreno, koji je počeo da dokumentuje skloništa po stambenim zgradama nakon preseljenja u Finsku, 2020. godine.

Pojedini oglasi za prodaju nekretnina navode “civilno sklonište“ kao jednu od standardnih karakteristika stana ili zgrade. Za stanovnike starijih ili manjih objekata, koji nemaju sopstveno sklonište, alternativa su zajednički podzemni kompleksi uklesani duboko u granitnu stenu.

Gradska spasilačka služba obezbeđuje mapu i telefonsku liniju putem kojih građani mogu pronaći najbliže sklonište.

“Gradimo skloništa i otvoreno pokazujemo da ih gradimo. Na taj način, šaljemo poruku i potencijalnim protivnicima - imamo sposobnost i sredstva da zaštitimo stanovništvo”, kazao je Pasi Ratikainen.

Tuneli ispod grada; Foto: Jeff Gilbert / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nema preciznih podataka

Izgradnja prvih skloništa počela je tokom Drugog svetskog rata. U početku, radnici su koristili ručne bušilice i kolica kako bi kopali kroz čvrstu granitnu stenu. Kako je tehnologija napredovala, rasla je i veličina prostorija.

Kada je sklonište Itäkeskus završeno 1993. godine, bilo je dovoljno veliko da u njemu stanu olimpijski bazen, vodeni tobogani, skakaonice, teretana i saune - ili čak 3.800 osoba u slučaju katastrofe.

Zvaničnici grada navode da ne raspolažu preciznim podacima o ukupnim troškovima izgradnje podzemnih sistema. S druge strane, Helsinki ima toliko tunela i pećina da je 2011. godine postao jedan od prvih gradova na svetu koji je usvojio zvanični urbanistički plan za podzemni prostor.

Jedna od pećina služi kao Muzej civilne zaštite kojim upravlja lokalno Udruženje civilne odbrane. Organizacija takođe obučava volontere koji bi, ukoliko dođe do krize, mogli da upravljaju skloništima.

“Moramo imati obučene ljude ukoliko izbije rat, a interesovanje je ogromno”, rekao je Juka Letiranta, 69-godišnji penzioner i predsednik upravnog odbora udruženja.

(Telegraf.rs)