Poljaci nasuli tone peska u zaliv, napravili veštačko ostrvo i odmah zabranili pristup: Sada je jasno zašto

U vreme kada se veštačka ostrva najčešće povezuju s luksuznim kompleksima, aerodromima ili turističkim projektima, Poljska je stvorila jedno za potpuno drugačiju svrhu.

Nalazi se u Šćećinskom zalivu, nazvano je Wyspa Jana Zabawy-Wroblewskiego, ali nije pretvoreno u komercijalnu zonu, već je odmah zatvoreno za javnost.

Preporučujemo

Podsticanje biodiverziteta

Danas, naučnici posmatraju kako priroda polako preuzima ovo ostrvo, pretvarajući ga u utočište za ptice i divlje životinje, prenosi Times of India.

Ovaj projekat pokazuje kako se industrijska infrastruktura može iskoristiti u svrhu podsticanja biodiverziteta i stvaranja ključnih staništa za ugrožene vrste.

Ostrvo je formirano odlaganjem velike količine peska, a tokom produbljivanja plovnog kanala Šćećin–Svinojšće, koji je omogućio da teretni brodovi lakše plove do luke Šćećin, u severozapadnoj Poljskoj.

Tokom realizacije projekta, inženjeri su uklonili milione kubnih metara peska i sedimenta iz plovnog puta. Umesto da materijal odlože na drugom mestu, poljske vlasti su ga iskoristile za izgradnju veštačkog ostrva.

Snimak veštačkog ostrva iz drona; Foto:Wikimedia/Kapitel

"Ekološki poremećaj"

Ostrvo je završeno 2021. godine i zauzima oko 180 hektara, protežući se na oko 1,2 kilometra u najširem delu. Javni pristup je zabranjen, jer je namenjeno kao sigurno stanište za retke vodene ptice i osetljive močvarne ekosisteme.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine posmatrali su ovaj projekat kao priliku da se nadoknadi deo “ekološkog poremećaja” izazvanog iskopavanjem morskog dna.

Vremenom su peskoviti teren i plitke vode oko ostrva počeli da privlače galebove i druge vrste ptica koje traže mirna mesta za gnežđenje. Umesto puteva, hotela ili marina, ostrvo je namerno ostavljeno gotovo netaknuto, kako bi divlji svet mogao postepeno da se uspostavi.

Naučnici opisuju ostrvo kao redak primer formiranja ekosistema gotovo od nule.

Foto: Shutterstock

Retka prilika za naučnike

Kada je projekat završen, ostrvo je uglavnom bilo sastavljeno od peska i sedimenta. Od tada su biljke, insekti i populacije ptica polako počeli da kolonizuju područje kroz prirodni proces poznat kao - ekološka sukcesija.

Istraživače posebno zanima koliko brzo ptice prilagođavaju nova staništa u baltičkom regionu, gde su obalni ekosistemi dugo menjani industrijom, pomorskim saobraćajem i urbanim širenjem.

Pošto je ljudsko prisustvo na ostrvu minimalno, naučnici imaju retku priliku da posmatraju kako se divlji svet ponaša kada mu se obezbedi zaštićen prostor za prirodan razvoj.

(Telegraf.rs)