Ljudi su zatvoreni u STAKLENU KUPOLU, a onda je počeo da im nestaje kiseonik: Eksperiment je postao NOĆNA MORA

Biosfera 2, jedan od najambicioznijih naučnih eksperimenata 20. veka, otvorena je 1991. godine na jugu američke države Arizona, oko pedeset minuta vožnje severno od Tusona.

Reč je o ogromnoj staklenoj građevini površine oko 1,27 hektara, osmišljenoj kao potpuno zatvoren ekološki sistem u kojem bi ljudi mogli da žive bez spoljne pomoći. Projekat je nastao s ciljem proučavanja ekosistema na Zemlji i mogućnosti budućeg života u svemirskim kolonijama.

Preporučujemo

Veštačka replika

Naziv projekta nije slučajan. Zemlja se smatra prvom biosferom, dok je kompleks u Arizoni trebalo da predstavlja njenu veštačku repliku. Unutar staklene kupole izgrađeno je više različitih celina koje su imitirale prirodne biome, uključujući tropsku kišnu šumu, okean s koralnim grebenom, mangrove, savanu i pustinju.

Pored toga, tu su se nalazili stambeni prostori, laboratorije i poljoprivredne površine na kojima su stanovnici morali sami da uzgajaju hranu.

Najpoznatiji deo projekta počeo je 26. septembra 1991. godine, kada je osmoro naučnika i istraživača ušlo u potpuno zatvoren sistem.

Cilj je bio da se testira mogućnost samoodrživog ekološkog sistema u kojem bi učesnici živeli bez spoljnog snabdevanja hranom i resursima tokom planiranog perioda izolacije, oslanjajući se na unapred izgrađenu infrastrukturu i početne zalihe.

Izbegli ozbiljnije probleme

Iako je poljoprivredni deo proizvodio impresivne količine hrane, učesnici su tokom dela misije bili suočeni s hroničnom glađu. Uzgajali su banane, papaje, pirinač, pšenicu, kikiriki i druge kulture, ali je kalorijski unos bio znatno manji od očekivanog, prenosi Dnevno.hr.

Uprkos tome, zdravstveni pokazatelji članova posade uglavnom su ostali dobri tokom celog boravka.

Najveći problem pojavio se kada je nivo kiseonika počeo neočekivano da opada. Nakon 16 meseci, koncentracija kiseonika smanjila se sa približno 20,9 na 14,2%, što je nivo uporediv sa boravkom na velikim planinskim visinama.

Kod dela učesnika pojavili su se simptomi slični visinskoj bolesti, a na kraju je u sistem morao biti dodat kiseonik spolja kako bi se izbegli ozbiljniji zdravstveni problemi.

U jednom trenutku, grupa učesnika eksperimenta se podelila na dve frakcije. Ljudi koji su bili bliski prijatelji postali su neprijateljski raspoloženi i jedva su govorili.

Istovremeno su se pojavile i druge poteškoće. Pojedine biljne vrste počele su nekontrolisano da dominiraju nad drugima, broj mrava i bubašvaba naglo je porastao, a zbog manje količine sunčeve svetlosti nego što su projektanti očekivali, neki delovi ekosistema nisu funkcionisali prema planu.

Kompleks Biosfera 2; Foto: James D DeCamp/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Promena vlasnika i namene

Drugi eksperiment započeo je u martu 1994. godine, nakon brojnih tehničkih dorada. Nova posada uspela je da postigne samostalnost u proizvodnji hrane, ali je projekat naišao na finansijske i organizacione probleme koji su doveli do prevremenog prekida misije u septembru iste godine.

Nakon završetka originalnih eksperimenata, Biosfera 2 je prošla kroz nekoliko promena vlasništva i namene. Kompleksom je jedno vreme upravljao Univerzitet Kolumbija, a od 2007. godine istraživanja vodi Univerzitet u Arizoni, koji je 2011. postao i njegov punopravni vlasnik.

Objekat je time spašen od mogućeg rušenja i prenamene u stambeno-poslovni kompleks.

Danas, Biosfera 2 više nije zatvoreni svet u kojem ljudi žive izolovani od ostatka planete, ali ostaje jedinstvena naučna laboratorija.

U njemu se proučavaju klimatske promene, kruženje vode, ponašanje ekosistema i otpornost koralnih grebena. Poslednjih decenija, kompleks u Arizoni redovno obilaze posetioci.

(Telegraf.rs)