"Lovci na blago" pronašli skrivenu vikinšku riznicu: Iskopano 3.000 novčića s likovima čuvenih vladara

Naizgled običan prolećni dan na jednom polju, u jugoistočnoj Norveškoj, pretvorio se u događaj koji je privukao pažnju naučnika, istoričara i arheologa iz sveta.

Dvojica entuzijasta, opremljena detektorima za metal i željom da istraže tragove prošlosti, nisu ni slutila da će svojim izlaskom na teren pokrenuti jedno od najznačajnijih arheoloških istraživanja u zemlji poslednjih decenija.

Preporučujemo

Dragocen uvid u političke i trgovinske veze

Sve je počelo 10. aprila otkrićem na poljoprivrednom zemljištu, u blizini mesta Rena, oko 30 kilometara severno od Elveruma. Rune Setre i Vegard Serlije su našli 19 srebrnih novčića i ubrzo shvatili da je reč o značajnim artefaktima.

Dvojica entuzijasta su kontaktirala lokalne vlasti koje su ubrzo pokrenule sveobuhvatnu arheološku istragu. Rezultati su nadmašili su sva očekivanja.

Arheolozi su iskopali čak 2.970 srebrnih novčića, za koje se procenjuje da su zakopani oko 1047. godine, prenosi Yahoo.com.

Prema proceni stručnjaka iz Muzeja kulturne istorije Univerziteta u Oslu, novčići su kovani između 980-ih i 1040-ih godina i nose imena nekih od najznačajnijih evropskih vladara tog doba. Tako su nađene kovanice sa imenima - Etelred II, Oto III, Harald III i Knut Veliki.

Raznovrsnost porekla i prikazani vladari pružaju dragocen uvid u političke i trgovinske veze koje su povezivale Evropu tokom poslednjih decenija vikinškog doba.

Veliki broj pronađenih kovanica potiče iz Engleske i Nemačke, što potvrđuje koliko je strana valuta dominirala norveškom ekonomijom u završnoj fazi vikinške ere.

Otkriće pruža i mnogo širu sliku o kretanju novca, trgovine i političkog uticaja širom severne Evrope.

"Nacionalni i međunarodni događaj"

Profesor Sven Gulbek ističe da je strani novac dominirao u opticaju u Norveškoj sve do perioda vladavine Haralda III, koji je između 1046. i 1066. godine uspostavio nacionalni monetarni sistem.

Prema mišljenju istraživača, pronađena riznica predstavlja “zamrznuti trenutak“ u istoriji zemlje, uhvativši period kada je Norveška prelazila sa oslanjanja na strane valute ka stvaranju centralizovanog domaćeg novčanog sistema. Zbog toga je značaj nalaza daleko veći od same količine pronađenog srebra.

Arheolozi veruju da bi zakopano blago moglo biti povezano i sa intenzivnom trgovinom gvožđem koja je vekovima postojala u regionu. Prema rečima stručnjaka, područje je tokom dugog vremenskog perioda bilo centar ogromne proizvodnje gvožđa, a prerađeni metal izvozio se širom Evrope. Takva ekonomska aktivnost mogla bi objasniti kako je na jednom mestu koncentrisana tolika količina dragocenog novca.

Posebnu pažnju stručnjaka privukao je način na koji su se ponašali Rune Setre i Vegard Serlije. Umesto da sami pokušaju da izvade i zadrže pronađene predmete, odmah su obavestili nadležne institucije. Time su omogućili precizno dokumentovanje lokacije, očuvanje arheološkog konteksta i pravilnu zaštitu nalaza za buduća naučna istraživanja.

Direktorka norveške Uprave za kulturno nasleđe, Hana Geiran, nazvala je otkriće “nacionalnim i međunarodnim događajem”, a njena reakcija odražava oduševljenje koje je vest izazvala među stručnjacima širom Starog kontinenta.

Iako je najveći deo posla na terenu završen, istraživanje tek počinje. Stručnjaci trenutno analiziraju i registruju gotovo tri hiljade novčića, a očekuje se da će proučavanje riznice trajati godinama. Svaki novčić mogao bi doneti nove podatke o trgovinskim putevima, političkim savezima i ekonomskim tokovima koji su oblikovali Evropu pre skoro hiljadu godina.

(Telegraf.rs)