Udahnuli su kiseonik star 2,4 milijarde godina u Tasmaniji: "Sada sam deo izložbe dok ne umrem"

Pre više od dve milijarde godina, tokom paleoproterozojske ere, Zemljina atmosfera počela je da se puni slobodnim kiseonikom, što je omogućilo nastanak aerobnog života i, na kraju, ljudi. Taj događaj poznat je kao Velika oksidacija, a duboko u podzemnoj utrobi Muzeja stare i nove umetnosti (Mona) na Tasmaniji, novo umetničko delo pruža posetiocima priliku da udahnu kiseonik koji je od tada ostao zarobljen u gvozdenoj rudi.

Kada je francusko-švajcarski konceptualni umetnik Žulijan Šarijer došao na tu ideju, vlasnik Mone Dejvid Volš ne samo da je pristao, već je za nju napravio poseban prostor.

Preporučujemo

"Želim da ljude vratim skroz na početak Zemlje. To je kao vremenska mašina", rekao je Šarijer za Guardian.

Nabavio je drevnu gvozdenu rudu iz australijskog regiona Pilbara, koja se svakog dana obrađuje u laboratoriji na licu mesta kako bi se iz nje izvukla voda. Ta voda se zatim stavlja u Hofmanov aparat - uređaj koji elektrolizom razdvaja vodu - kako bi se iz nje izdvojio kiseonik. Taj kiseonik se potom oslobađa u prostoriju da bi ga posetioci po prvi put udahnuli, povezujući svaku osobu "sa početkom života na Zemlji".

Nestvarno iskustvo

Posetiocima se jedan po jedan omogućava se pruža pristup hodniku nalik svodu koji podseća na ogromnu rudarsku rupu. Šetajući kroz tunel, okružen sirovim peščarom i obložen tamnocrvenim stenama iz Pilbare, možete zastati da zavirite u sporednu prostoriju sa pomenutom laboratorijom.

Temperatura opada sa svakim korakom dok se tunel otvara u visoku cilindričnu prostoriju sa visokim plafonom, nalik podzemnoj kuli bez prozora, čije osvetljenje zavisi od količine sunčeve svetlosti koja može da se reflektuje kroz mali otvor iznad (pa je tokom tasmanijske zime prilično mračno).

Hodajući preko pločica napravljenih od uglačane drevne tigrove rude, obilazite još jedan cilindar: providnu staklenu cev od poda do plafona u kojoj se nalazi Hofmanov aparat.

Sednite ispred nje i videćete mali otvor. Tu se nalazi vaš najbliži pristup Šarijerovom čistom, drevnom kiseoniku.

"Udišući ga, povezani ste sa početkom života na Zemlji, ali ste takođe - i to je luda stvar u vezi sa ovim prostorom - i prva osoba koja je udahnula taj kiseonik", kaže on.

"Dišete nešto što je toliko čisto i što nijedno biće pre vas nije dotaklo... A lepota ovog dela je u tome što ćete ga nositi sa sobom dok ne umrete. Postaćete mali deo ove instalacije, a istovremeno i veliki deo velikog ciklusa kiseonika, i oslobodićete taj kiseonik tek kada budete otišli na onaj svet...", rekao je Šarijev za Guardian.

(Telegraf.rs)