Bio je Titov lični kuvar i spremao mu jela sve do Maršalove smrti: Najviše je volio "četničku gibanicu"

Milovan Mića Stojanović, nekadašnji lični kuvar Josipa Broza Tita, odrastao je kao siroče i umalo postao konobar.

Međutim, sudbina ga je odvela u kuhinju, a kasnije i na Maršalov dvor. Od 1956. godine pa sve do Titove smrti, Mića je pripremao specijalitete za njega i više od 200 državnika iz celog sveta.

Preporučujemo

Život uz Tita - odgovornost i rizik

Ime Milovana Miće Stojanovića trajno je upisano u istoriju jugoslovenske kuhinje. Uloga koju je imao bila je ogromna odgovornost i prestiž, svako jelo moralo je da zadovolji Tita, dok je istovremeno stalno postojao strah od mogućih pretnji. Život uz jednog od najmoćnijih lidera značio je da su njegovi postupci bili pod nadzorom - pratilo se s kim provodi vreme, gde se kreće i šta servira.

Nakon odlaska u penziju, u Zemunu je otvorio restoran sa sinom Milanom, a najdraže recepte zapisao je u knjizi "Kako sam skuvao istoriju od Karađorđa do Tita". Tokom rada uz Tita posetio je 27 zemalja, ali nikada nije imao pravi odmor - Tito se strahovito plašio trovanja. Zbog toga je angažovao tim naučnika koji je analizirao svu hranu koju je Mića pripremao.

Zanimljive dogodovštine

Mića se prisetio da je Titu često donosio i čašicu alkohola.

"Pomislio sam da će ih morati izneti iz voza kada stignemo u Pulu, ili da će se saplesti na visokim stepenicama. Ali ne,  hodali su uspravno, kao da ništa nisu popili", rekao je, opisujući kako su Tito i Steva Krajačić za srpski Božić popili piće pripremljeno za deset ljudi.

Otkrio je i detalj sa ostrva Vanga- Sofija Loren je tada lično kuvala za Tita u izolaciji.

"Pravio sam se da sam pomoćnik. Dodavao sam joj seckani luk, paradajz, pripremao osnovne sastojke. Ona se posvetila kuvanju, dok je Tito gledao. Da li je tu bilo nečeg više, ne mogu da kažem. Odan sam i nikada neću govoriti o detaljima", rekao je čuveni kuvar za list Oslobođenje.

Foto: Profimedia/Corbis

Omiljena jela

Iako je bio državnik sa velikim autoritetom, Tito je uživao u jednostavnim jelima. Nije voleo da čeka, niti vrelu supu i ribu sa mnogo kostiju, ali je obožavao jela od testa.

"Posebno je voleo četničku gibanicu, hrskave kore, kajmak… Jeo je za dvojicu, pio za trojicu, a radio za četvoricu!", rekao je Mića.

Upravo su mu takva jela pružala utehu i podsećala ga na rodni kraj.

Godine 1956, dok je radio u restoranu Golf na Košutnjaku, jedna gošća naručila je kijevski kotlet. Pošto nije imao piletine i maslaca, u trenutku je osmislio jelo od teleće šnicle sa kajmakom. Konobar mu je rekao da je naručiteljka bila Tamara Broz, supruga Žarka Broza, Titovog sina. Tako je nastala Karađorđeva šnicla.

Kasnije je dobio preporuku i, kako kaže - Tito ga je „uhvatio".

"Ni monarhija ni komunizam ne mogu bez dvorova, ali bilo je presudno ko sam, čiji sam. Znalo se da su mi roditelji stradali od Nemaca u Kragujevcu, a bio sam i pripravnik partije. Inače, umalo sam postao konobar."

Državnici za stolom

Mića se prisetio i državnika kojima je kuvao: Čerčilu, Staljinu, Brežnjevu, trojici američkih predsednika, Gadafiju, Rokfeleru, Rotšildima, engleskoj kraljici i caru Hajlu Selasiju.

"Morao sam da znam kome da pripremim košer hranu i da poštujem običaje. Niko nije imao primedbu i Tito mi je uvek zahvaljivao."

Uz to, otkrio je i da je prvi saznao za smenu Aleksandra Rankovića.

"Milica, kuvarica iz naše ambasade u Moskvi, javila mi je", rekao je.

Poslednja Nova godina

Poslednju Novu godinu sa Titom proveo je 1980. godine u Karađorđevu, kada je maršal već bio slab, ali je i dalje mislio na Jovanku.

Za Miću je to bio završetak jedne ere u kojoj je hrana bila gotovo jednako važna kao i politika.

(Telegraf.rs)