Život u selu na "kraju sveta": Paradajz je luksuz, automobili nemaju svrhu, a internet radi kao devedesetih

U vremenu u kojem smo navikli da je gotovo sve dostupno odmah, teško je zamisliti mesto u kojem se jedna fotografija može učitavati celu noć, automobil gotovo da nema nikakvu svrhu, a svež paradajz je "luksuz".

Ipak, takvo mesto postoji i nalazi se na krajnjem severoistoku Rusije.

Preporučujemo

Sve je mnogo komplikovanije

Selo se zove Uelen, što se često prevodi kao “crna zemlja“. Za ljude koji tamo žive svakodnevica nije romantična priča o izolaciji, već stalna borba s prirodom, udaljenošću i teškim uslovima.

Smešteno je na Čukotki, tačnije na uskom pojasu šljunka kod Beringovog moreuza. Nedaleko je lociran i Rt Dežnjev.

Iako deluje kao “mesto van vremena”, Uelen nije napušten. U njemu danas živi oko 600 ljudi. Imaju školu, poštu, prodavnicu i meteorološku stanicu. Ipak, sve ono što se u većini drugih mesta podrazumeva, ovde je mnogo komplikovanije.

Do Uelena se ne može doći običnim saobraćajnicama. Ljudi i roba stižu vazdušnim putem, najčešće helikopterom koji povezuje nekoliko naselja u čukotskom području, ili avionom ukoliko dozvoljavaju vremenski uslovi.

Upravo zbog toga, automobili nemaju gotovo nikakvu praktičnu vrednost, iako postoje. Zdravstvena zaštita takođe je vrlo ograničena, prenosi Dnevno.hr.

Foto: Mohammed Sohail Khan / Alamy / Profimedia

Snabdevanje hranom je izazov

Internet postoji, ali je izuzetno spor. Stanovnici ga porede sa vezama kakve su se u velikim gradovima koristile krajem devedesetih. Gledanje snimaka gotovo je nemoguće, a preuzimanje većih fajlova zna da traje satima.

Jedan od najvećih izazova života u Uelenu je snabdevanje hranom. Namirnice iz udaljenijih delova Rusije dopremaju se retko, a deo robe stiže jednom godišnje. Vazdušnim putem se prevozi sve - od žitarica do konzervirane hrane.

Hrana koja se lako kvari mora da se zamrzava i pažljivo raspoređuje za čitavu godinu. Zato su sveže voće i povrće u ovom selu retkost. Sir, paradajz ili slične namirnice mogu sebi da priušte samo oni sa dubljim džepom.

Život u Uelenu dodatno otežava surova klima. Čak i u julu, koji se smatra najtoplijim mesecom, može da padne sneg ili da se pojavi mraz. Zimi se temperature bez problema spuštaju na -20°C. Mećave su česte, a vidljivost tokom oluja može da padne na svega jedan metar.

Glavne delatnosti stanovnika Uelena su povezane sa morem i prirodom. Meštani se bave ribolovom i lovom na morske sisare.

Iako su u okolini pronađena nalazišta zlata, nema eksploatacije. Pravo bogatstvo ovog kraja nije u rudama, nego u prirodi i tradiciji. Područje oko Uelena deo je Nacionalnog parka Beringija.

Ukrasni predmeti od kljova i kostiju

Ovo selo je posebno poznato po majstorima koji izrađuju predmete od kljova i kostiju morževa. Godine 1931, u Uelenu je otvorena poznata radionica, a prvi rukovodilac bio je umetnik Vukvuktagin.

Među najpoznatijim majstorima isticao se Huhutan, koji je počeo da se bavi rezbarenjem nakon što je izgubio nogu u lovu.

Zanimljivo da su se tek tridesetih godina prošlog veka ovim zanatom počele baviti i žene. Pre toga, rezbarenje kostiju smatralo se isključivo muškim poslom.

Danas se u radionicama izrađuju različiti predmeti, od šahovskih figura i broševa do ukrasnih kutijica.

(Telegraf.rs)