Retka bolest umalo da joj uništi život: Hrana joj je godinama smrdela na trulež i leševe

Za Belu Dejvis (21), koja je postala majka kao tinejdžerka, osećaj osude nije jedino što ju je činilo nesigurnom i iscprljenom.

Sa 17 godina, Bela je razvila stanje malo poznato javnosti, ali iznenađujuće često - parosmiju, koje ozbiljno izobličava ljudska čula.

Preporučujemo

"Tokom godina, neki mirisi bi se menjali"

Tokom 2022. godine, mlada žiteljka Jute odbijala je većinu hrane, jer je mirisala na “trulež” i “mrtve ljude”. Ubrzo, lekari su joj dijagnostikovali parosmiju.

Stručnjaci procenjuju da ovaj poremećaj muči više od tri miliona Amerikanaca, a u slučaju Bele simptomi su trajali godinama, kroz tri trudnoće.

“Ne preuveličavam kada kažem da je sve mirisalo i imalo ukus onoga što biste zamislili kao trule ljudske ostatke“, rekla je.

“Tokom godina, neki mirisi bi se menjali. Na primer, cigarete su mirisale kao truli kikiriki. Sve što je sadržavalo luk, beli luk ili meso bilo je potpuno neprihvatljivo. Druga jela su bila donekle podnošljiva, ali nikada nisu imala normalan ukus. Uvek je bilo naporno jesti”, dodala je.

Bela otkriva da je tokom treće trudnoće jela 12 tvrdo kuvanih jaja dnevno, da bi preživela, a da je u tim trenucima prstima zatvarala nos.

“Bilo je brutalno“, priznala je.

Simptomi poremećaja pojavili su se ubrzo pošto je zatrudnela s prvim detetom, koje sada ima tri godine, prenosi Daily Mail.

Razvila hipoglikemiju i anemiju

Prvih nekoliko meseci nije mogla da jede i pije vodu, preživljavajući zahvaljujući hranjivim materijama koje je primala putem infuzije.

Nakon izvesnog vremena, osećaj mirisa i ukusa se poboljšao - sve dok nije zatrudnela drugi put. Simptomi su se ponovili i tokom treće trudnoće.

“Bilo je sramotno i uništavalo je kvalitet mog života. Preživela sam jer sam uvek mislila da će proći, ali nije. Počela sam da prihvatam da je ovo moj život zauvek“, kazala je.

Pored hrane, parosmija je uticala i na mirise. Bela kaže da nije mogla da bude u blizini sveća, sapuna, dezodoransa, parfema ili bilo čega sa “jakom notom”.

Zbog problema sa hranom, razvila je hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) i anemiju (nizak broj crvenih krvnih zrnaca). To je počelo da utiče i na njenu sposobnost da brine o deci.

“Morala sam da napustim prostoriju i zaključam se u spavaću sobu kada bi porodica pripremala hranu. Nekada sam zbog toga napuštala kuću. Osećala sam se kao teret. Nisam mogla dovoljno da brinem o deci kada je hrana u pitanju i mrzela sam što me vide stalno bolesnu“, objasnila je.

Parosmija nastaje kada receptori mirisa u nosu ne prepoznaju mirise ili ih pogrešno detektuju. Uzroci uključuju bakterijske ili virusne infekcije, povrede glave, određena neurološka stanja i kovid-19.

Foto: Shutterstock

"Ne mogu da objasnim svoje izlečenje"

Većina ljudi koji razviju ovo stanje vremenom povrati normalan osećaj mirisa, ali kod manjeg broja promena može biti trajna.

Lečenje parosmije uključuje promenu faktora okoline (dim, lekovi, hemikalije), korišćenje lekova za ublažavanje simptoma, hirurško uklanjanje oštećenih receptora mirisa ili terapiju “treninga mirisa”.

Ovaj “trening” podrazumeva mirisanje različitih supstanci nekoliko sekundi - dva puta dnevno tokom nekoliko meseci - kako bi se receptori mirisa ponovo aktivirali.

Za Belu je terapija uključivala ubrizgavanje anestetika u dnu vrata kako bi se “resetovao“ simpatički nervni sistem. Koštala je oko 2.000 dolara, ali, nažalost, nije uspela.

Kada je počela da prihvata novu realnost, tvrdi da se, gotovo preko noći, pre šest meseci, njena parosmija potpuno povukla.

“Ne mogu da objasnim svoje izlečenje drugačije nego da je to božja intervencija”, istakla je.

Sada može da jede sve, uključujući burgere.

“Osećala sam uzbuđenje kada sam zagrizla burger. Pojela sam ga celog i uzela još jedan. Još ne mogu da verujem da normalno jedem“, kaže Bela.

(Telegraf.rs)