Živahno selo je ostalo bez stanovnika, a onda se desilo čudo: Prizori deluju nestvarno, ali i jezivo

Na malom ostrvu u istočnoj Kini nalazi se selo koje je gotovo potpuno nestalo pod slojem guste vegetacije.

Kuće i drugi objekti su iščezli pod teškim pokrivačem bršljana, krovovi su se stopili s padinama, a zidovi su gotovo nevidljivi iza zavesa puzavica.

Preporučujemo

Prizor za pamćenje

Ovo je Houtouvan, napušteno ribarsko selo na ostrvu Šengšan, koje se smatra jednim od najfotografisanijih “gradova duhova” u svetu.

Nalazi se 65 kilometara istočno od Šangaja i smešteno je na severnoj strani ostrva, gde se kuće spuštaju niz strmu padinu ka moru.

Nekada je u ovom selu živelo između 2.000 i 3.000 ljudi, prenosi Touropia.

Ono što danas privlači posetioce nije život, već nestvaran prizor - čitavo selo se, kamen po kamen i stepenik po stepenik, vraća prirodi.

Potpuno obavijeno vegetacijom

Prvi utisak koji posetilac dobija pri dolasku jeste intenzivna zelena boja. Bršljan i puzavice u potpunosti prekrivaju stare kuće, do te mere da je ponekad teško razlikovati gde se završava brdo, a gde počinju građevine.

Mahovina omekšava ivice stepeništa, a čitav pejzaž deluje nestvarno i mirno. Umesto jezive atmosfere, tipične za napuštena mesta, ovde dominira tiha, prirodna estetska lepota.

Ono što Houtouvan čini upečatljivim, jeste njegova gustina - ne radi se o jednoj napuštenoj zgradi, već o selu sa desetinama objekata, od kojih je svaki u potpunosti obavijen vegetacijom.

Nekadašnja škola i dalje ima vidljive udžbenike kroz prozore, sada uokvirene mahovinom. Stepenice koje vode ka obali polako se gube u pravcu mora, kao da ih priroda postepeno briše.

Život je postajao sve teži

Houtouvan je nastao pedesetih godina prošlog veka kao ribarsko selo na ostrvu Šengšan. More je obezbeđivalo hranu stanovnicima, barke su ispunjavale malu luku, dok su porodice živele u kućama nagomilanim duž padine.

Do osamdesetih godina prošlog veka selo je dostiglo vrhunac po broju stanovnika. Međutim, nakon toga počinje postepeni pad. Zalihe ribe su se smanjivale, pa su ribari morali da odlaze sve dalje na more kako bi preživeli.

Zbog udaljenosti ostrva, svakodnevni život postajao je sve teži, a snabdevanje osnovnim namirnicama, obrazovanje dece i pronalazak posla van ribarstva bili su ozbiljan izazov. Veza sa kopnom bila je slaba i komplikovana, pa su porodice počele da se sele u veće gradove u potrazi za lakšim i stabilnijim životom.

Do početka 2000-ih, Houtouvan je praktično ostao bez stanovnika. Poslednje porodice su napustile selo, a ubrzo nakon toga priroda je počela da preuzima svaki njegov deo.

(Telegraf.rs)