Veštačka inteligencija pomaže botaničarima: Evo kako se bore protiv nestanka biljnih vrsta

Kraljevska botanička bašta Kju (RBG Kew) u Velikoj Britaniji objavila je da razvoj veštačke inteligencije i digitalizacije predstavljaju prekretnicu u "trci protiv izumiranja" sa kojom se suočavaju botaničari koji pokušavaju da identifikuju i sačuvaju ključne biljne vrste pre nego što nestanu.

Nova tehnologija omogućava naučnicima da prate kako se vreme cvetanja pomera po nedeljama širom sveta, kao i da se brzo identifikuju novi primerci, pa čak i dobiju ključni genetski podaci od 180 godina starih uzoraka gljiva, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Otkrivene i genetske tajne gljiva

Studija je otkrila da se cvetanje pomerilo u proseku za 2,5 dana po deceniji tokom poslednjeg veka zbog klimatske krize, a promene u obrascima padavina, kao i porast temperature, značile su da neko cveće cveta kasnije, a drugo ranije.

Taj podatak ukazao je da to može ozbiljno da poremeti drevne odnose između biljaka i oprašivača i drugih životinja koje zavise od njih u određeno doba godine.

Nova tehnologija otkrila je i genetske tajne gljiva, a naučnici sada mogu da proizvedu visokokvalitetne genome iz vrlo starih uzoraka, nekih starih i do 180 godina.

Biljke i gljive čine osnovu celokupnog života na Zemlji, snabdevaju nas hranom i lekovima, skladište ugljeniki regulišu klimu, ali procenjuje se da je oko 40 odsto od 70.000 biljnih vrsta u opasnosti od izumiranja, dok još 330.000 tek treba da se analizira.

Takođe, veruje se da postoji još 100.000 biljnih vrsta koje naučnici tek treba da imenuju.

Foto: Oliver Dixon / Shutterstock Editorial / Profimedia

Digitalizovali 7,4 miliona biljnih primeraka

Izvršni direktor za nauku na RBG, Aleksandar Antoneli, kaže da se svake godine zabeleži oko 2.000 novih biljnih vrsta, ali da to "jedva da zagrebe površinu", što znači da potencijalni novi lekovi i održivi usevi izumiru pre nego što budu otkriveni.

On smatra i da AI može da nauči kako da identifikuje biljke, poput šaša i tresetnih mahovina, čije su prepoznatljive karakteristike mikroskopske, što znači da nove ili ranjive vrste mogu brže da se uoče.

"Ovi modeli AI sada ponekad mogu da identifikuju bolje od stručnjaka, što je neverovatno uzbudljivo", rekao je on.

RBG Kew je sada digitalizovao svih 7,4 miliona biljnih primeraka koje ima, uključujući i one koje je sakupio Čarls Darvin, a program koji je trajao četiri godine uključivao je snimanje 20.000 slika visoke rezolucije dnevno.

Izveštaj je sastavilo 400 naučnika iz 40 zemalja, i u njemu se, sa druge strane, upozorava da bi korišćenje digitalizacije i AI moglo da pojača postojeće predrasude i nejednakosti ukoliko se osnovni podaci ne prošire i poboljšaju.

(Telegraf.rs/Tanjug)