Naučnici izračunali kada će čovečanstvo nestati: Kažu da postoji 95% šanse da se to dogodi...

Matematičari su upotrebili kontroverznu statističku formulu u pokušaju da predvide kada bi čovečanstvo moglo da nestane.

Proračun, poznat kao “argument sudnjeg dana“ (Doomsday argument), zasniva se na proceni da je kroz celu našu istoriju živelo približno 117 milijardi ljudi. Uz to, istraživači pretpostavljaju da ljudi koji danas žive zauzimaju “nasumično mesto u vremenskoj liniji”, a ne izuzetno rani položaj u istoriji čovečanstva.

Preporučujemo

Čovečanstvo u brojkama

Na osnovu tog modela, dolaze do zaključka da postoji 95 odsto verovatnoće da 117 milijardi ljudi koji su već živeli predstavljaju najmanje pet odsto svih ljudi koji će ikada postojati.

Na osnovu toga, matematičari procenjuju da bi maksimalan broj ljudi koji će ikada živeti mogao iznositi oko 2,34 triliona.

Uz trenutne stope rađanja, čovečanstvo bi dostiglo tu brojku za približno 17.100 godina.

Zagovornici teorije tvrde da pomenuta brojka predstavlja “statističku gornju granicu budućnosti čovečanstva“ - što bi značilo da postoji 95 odsto šanse da će naša vrsta nestati u narednih 17.100 godina, bilo zbog klimatskih promena, nuklearnog rata, pandemija ili neke druge katastrofe, prenosi Daily Mail.

Ova teorija se, međutim, ocenjuje kao “kontroverzna” i odbacuje je veliki broj naučnika.

Foto: Profimedia

"Ilustrativni matematički scenario"

Kritičari tvrde da su pretpostavke na kojima se zasniva proračun previše pojednostavljene i da ignorišu brojne faktore koji bi mogli drastično da promene budućnost čovečanstva.

Drugi ukazuju da bi, ukoliko ljudi kolonizuju ostale planete u našem sistemu, razviju nove tehnologije ili prežive milionima godina, ovaj matematički model brzo izgubio važnost.

Takozvani argument sudnjeg dana se zasniva na onome što naučnici nazivaju Kopernikovim principom - ideji da ljudi ne zauzimaju posebno ili privilegovano mesto u univerzumu. List Scientific American izvestio je detaljno o proceni.

Iako 17.100 godina deluju kao daleka budućnost, jedna studija objavljena u maju upozorila je da bi globalna populacija mogla da doživi nagli pad već do 2064. godine. Naučnici smatraju da bi to mogla biti posledica klimatskog kolapsa, pandemije, globalnog sukoba ili nedostatka resursa.

Istraživači naglašavaju da ovo nije prognoza, već “ilustrativni matematički scenario“, koji pokazuje osetljivost populacione dinamike na nagle promene.

(Telegraf.rs)