Antarktik krije "Krvavi vodopad" koji fascinira naučnike više od 100 godina: Konačno je otkriveno kako nastaje

U surovoj, zaleđenoj nedođiji, jedan glečer izgleda kao da “krvari”.

Iz njegovog ledenog dela, naime, izliva se tamnocrveni tok vode koji ostavlja tragove preko belog pejzaža, i to u uslovima u kojima bi voda trebalo da bude - zaleđena.

Preporučujemo

Nisu u pitanju alge

Reč je o “Krvavom vodopadu” (Blood Falls) na Antarktiku, jednom od najneobičnijih prirodnih fenomena na Zemlji.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Antarctic Science, konačno je osvetlilo mehanizam kojim se ovaj “vodopad” stvara i izlazi na površinu. Time je zaokružena još jedna faza višedecenijske “naučne slagalice”.

Kada je australijski geolog Grifit Tejlor, 1911. godine, prvi put naišao na ovo mesto, pretpostavio je da crvenu boju izazivaju alge u ledu. Upravo zato je lokalitet nazvao “Krvavi vodopad”.

Međutim, kasnije se pokazalo da je njegova pretpostavka bila pogrešna. Nisu u pitanju alge, već nešto potpuno drugačije.

Šta se krije iza fenomena?

Nova istraživanja su utvrdila da je fenomen rezultat sporog isticanja izuzetno slane, gvožđem bogate vode, koja je “zarobljena” ispod severnog dela Tejlor glečera najmanje 1,5 miliona godina.

Ova voda je ostala izolovana kada je drevni “džep” morske vode “zarobljen” i odsečen, dok je glečer napredovao i prekrio ga slojevima leda.

Vremenom je voda postajala slanija, do tačke u kojoj se više ne ponaša kao obična voda. Danas se preciznije opisuje kao brina (koncentrisani slani rastvor), koja se ne ledi na niskim temperaturama.

Kada slana voda dospe na površinu dolazi u kontakt sa kiseonikom iz atmosfere, pa nastaje proces oksidacije gvožđa - isti onaj koji dovodi do stvaranja rđe i upravo on doprinosi karakterističnoj crvenoj boji.

Kanal dugačak 300 metara

Jedna od najvećih naučnih misterija dugo je bila pitanje - kako tečnost uopšte može da se kreće kroz tako ekstremno hladan i gust led?

Tek 2017. godine, tim istraživača sa Univerziteta u Ferbanksu uspeo je da prati putanju vode pomoću radarskih merenja.

Otkriven je sistem od oko 300 metara dugog mrežnog kanala, unutar glečera, kroz koji voda pod pritiskom polako cirkuliše od dubine ka površini.

Ovo je razrešilo i drugi paradoks - kako voda ostaje tečna u tako hladnim uslovima, prenosi Science Alert.

Ključ je u visokom sadržaju soli, koji značajno snižava tačku smrzavanja. Pored toga, kada deo vode ipak počne da se ledi, proces oslobađa toplotu, koja zagreva okolni led i pomaže da kanal ostane otvoren.

Naučnici ističu da je Tejlor glečer trenutno “najhladniji poznati glečer” na kojem postoji kontinuirani tok tečne vode.

Čitava zajednica mikroba

Možda najfascinantniji aspekt “Krvavog vodopada” nije hemija - već biologija.

Stotine metara ispod površine leda, u potpunom mraku, bez kiseonika i sunčeve svetlosti, više od milion godina opstaje čitava zajednica mikroba.

Ovi mikroorganizmi ne koriste uobičajene izvore energije, poput kiseonika ili svetlosti. Umesto toga, oslanjaju se na sulfate kao osnovni energetski izvor.

Reč je o ekstremnim uslovima u kojima život funkcioniše potpuno drugačije nego na površini planete - bez svetlosti, bez atmosferskog disanja i bez spoljašnjih organskih izvora energije.

Mikrobiolog Džil Mikaki sa Univerziteta u Tenesiju godinama je pokušavala da prikupi uzorak ove vode. Kada je to konačno uspela, analize su potvrdile postojanje aktivnog mikrobiološkog ekosistema.

Foto: Mark RALSTON / AFP / Profimedia

Mehanizam "Krvavog vodopada"

Naučnici smatraju da “Krvavi vodopad” nije samo “zanimljivost” Antarktika.

Ovaj sistem danas se koristi u oblasti astrobiologije kao model za proučavanje mogućih oblika života u ekstremnim uslovima van Zemlje - posebno u ledenim, tamnim i kiseonikom siromašnim okruženjima, poput onih koja bi mogla postojati na Mesecu ili Marsu.

Najnovije istraživanje, koje je vodio Peter Doran sa Državnog univerziteta Luizijane, bavi se upravo mehanizmom izbijanja “Krvavog vodopada”.

Tokom septembra 2018. godine, istraživači su gotovo slučajno imali tri nezavisna merna sistema aktivna istovremeno u oblasti Tejlor glečera:

- GPS stanicu koja je pratila kretanje glečera;

- kameru koja je svakodnevno fotografisala “Krvavi vodopad”;

- senzore za merenje temperature u obližnjem jezeru.

Nijedan od ovih instrumenata nije bio postavljen sa ciljem da “uhvati” trenutak izbijanja vode, ali su upravo to uspeli.

Istraživači ovaj slučaj opisuju kao “srećnu podudarnost posmatranja” (serendipitous alignment of observations), a podaci su pokazali da se tokom perioda izlivanja dogodilo nekoliko jasnih promena:

- površina glečera se spustila za oko 15 milimetara;

- njegovo kretanje unapred usporilo je za skoro 10%;

- zabeležen je iznenadni pad temperature vode;

- na površini “Krvavog vodopada” pojavili su se novi crveni tragovi.

Drugim rečima, naučnici su prvi put direktno posmatrali kako se glečer fizički menja dok “ispušta” zarobljenu slanu vodu.

Mogućnost kontinuiranog praćenja

Zaključak istraživanja je da se ispod glečera periodično akumulira pritisak slane vode.

Kada taj pritisak dostigne određeni nivo, voda se probija na površinu u obliku pulsnih izlivanja. Svaki takav događaj menja strukturu leda iznad - spušta njegovu površinu i usporava kretanje glečera.

Nakon toga sistem se ponovo “resetuje” i počinje nova faza akumulacije pritiska.

Naučnici sada razmatraju mogućnost da kontinuirano praćenje “Krvavog vodopada” može otkriti da li se učestalost i intenzitet ovih događaja menjaju tokom vremena.

U tom smislu, lokalitet bi mogao postati svojevrsni prirodni indikator promena unutar Tejlor glečera.

(Telegraf.rs)