Snimali mozak ljudima dok su skrolovali po mrežama: Ono što su naučnici otkrili mnoge će iznenaditi

Kratki video-snimci postali su jedan od najpopularnijih načina za informisanje ili učenje na internetu. Na društvenim mrežama milioni ljudi svakodnevno gledaju sadržaje koji u nekoliko desetina sekundi objašnjavaju istorijske događaje, naučne pojmove, strane jezike ili praktične veštine.

Novo istraživanje, međutim, pokazuje da takav format možda nije ni približno efikasan za usvajanje znanja kao što se do sada verovalo.

Preporučujemo

Tehnološki napredak sve promenio

Tim istraživača iz Kine tvrdi da ljudi informacije iz kratkih video-zapisa pamte znatno lošije nego sadržaj predstavljen u dužim formatima. Svoje rezultate su objavili u časopisu Communications Psychology.

Poslednjih godina, tehnološki napredak i razvoj novih digitalnih platformi potpuno su promenili način na koji ljudi dolaze do informacija.

Brojna istraživanja pokazuju da korisnici interneta, dok pretražuju sadržaje ili besomučno skroluju, u proseku provedu manje od 60 sekundi na pojedinačnom snimku.

Zbog toga su kratki formati, koji za svega nekoliko desetina sekundi ili nekoliko minuta sažimaju određene informacije, postali izuzetno popularni.

Takvi snimci danas se sve češće koriste i u obrazovanju, ali naučnici do sada nisu imali jasan odgovor na pitanje da li zaista pomažu učenju ili samo stvaraju utisak da je nešto naučeno.

Eksperimenti sa studentima

Kako bi to proverili, istraživači su sproveli tri odvojena eksperimenta u kojima je učestvovalo više od 150 studenata.

Svi ispitanici su gledali edukativne snimke o udaljenim turističkim destinacijama. Jedna grupa gledala je duže zapise u trajanju od oko 10 minuta, dok je druga dobijala kratke snimke od 30 sekundi do dva i po minuta.

Pored toga, istraživači su želeli da utvrde da li sama namera da se nešto zapamti utiče na rezultate. Zato je jednom delu učesnika unapred rečeno da treba da zapamte sadržaj, dok drugima takvo uputstvo nije dato.

Nakon gledanja svi su rešavali testove kojima su istraživači procenjivali koliko su informacija zapamtili odmah posle gledanja, ali i koliko su zaboravili nakon određenog vremena.

Rezultati su bili veoma jasni.

Foto: Pixabay

Najzanimljiviji delovi istraživanja

Bez obzira da li su unapred znali da treba da zapamte sadržaj ili ne, učesnici koji su gledali kratke snimke pokazali su slabije rezultate na testovima neposredno nakon gledanja.

Kada su bili izričito zamoljeni da zapamte informacije, zaboravljanje je bilo još izraženije u odnosu na one koji su učili iz dužih snimaka.

Jedan od najzanimljivijih delova istraživanja jeste način na koji je sprovedeno.

Dok su gledali snimke, učesnici su bili smešteni u aparat za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), koji omogućava praćenje aktivnosti mozga na osnovu promena u protoku krvi kroz različite moždane regije.

Na osnovu dobijenih rezultata istraživači su analizirali kako različiti delovi mozga međusobno sarađuju tokom gledanja kratkih i dugih sadržaja.

Posebno su pratili koliko različiti ljudi pokazuju slične obrasce moždane aktivnosti dok gledaju isti sadržaj, prenosi Phys.org.

Kratki snimci drugačije aktiviraju mozak

Analiza je pokazala da kratki zapisi izazivaju slabiju sinhronizaciju u moždanim regijama koje imaju ključnu ulogu u učenju, navode naučnici.

To se posebno odnosilo na gornji parijetalni režanj, prekuneus i srednju potiljačnu vijugu, oblasti mozga koje učestvuju u vizuospacijalnoj pažnji, epizodičkom pamćenju i kognitivnoj kontroli.

Uz to, kratki formati su pojačano aktivirali moždane regione u slepoočnim i čeonim delovima mozga povezane sa automatskim usmeravanjem pažnje na spoljašnje nadražaje, navodi se.

Drugim rečima, mozak je više reagovao na stalne promene i nove vizuelne informacije nego na njihovu dublju obradu.

Istraživači su ustanovili i da kratki snimci smanjuju funkcionalnu povezanost između mreža u mozgu odgovornih za obradu vizuelnih informacija, održavanje pažnje i kognitivnu kontrolu.

Po njihovom tumačenju, pomenuta slabija saradnja različitih moždanih sistema otežava temeljnu obradu novih informacija.

Zbog toga se sadržaj iz kratkih formata teže prenosi u dugoročno pamćenje, pa ga ljudi brže zaboravljaju, zaključili su.

Foto: AlinStock/Shutterstock.com

Uspešno privlače pažnju, ali…

Autori smatraju da je glavni razlog sama priroda sadržaja na društvenim mrežama. Kratki snimci smenjuju se velikom brzinom, prepuni su vizuelnih promena i ne ostavljaju dovoljno vremena mozgu da informacije obradi na dubljem nivou.

Takav način gledanja uspešno privlači pažnju, ali istovremeno potiskuje složenije kognitivne procese koji su neophodni za kvalitetno učenje i dugotrajno pamćenje.

Autori istraživanja naglašavaju da njihovi rezultati ne znače da kratki video-snimci nemaju nikakvu obrazovnu vrednost. Međutim, istraživanje pokazuje da oni ne bi trebalo da budu jedini izvor učenja kada je cilj usvajanje složenijeg znanja ili dugoročno pamćenje gradiva.

Rezultati bi mogli da posluže kao smernice za razvoj efikasnijih digitalnih nastavnih materijala.

Oni smatraju da bi obrazovne platforme i nastavnici trebalo da razmotre korišćenje dužih video-lekcija koje omogućavaju dublju obradu informacija, umesto oslanjanja isključivo na kratke, fragmentisane sadržaje karakteristične za društvene mreže.

(Telegraf.rs)