Šta to Afrikanci grade u okeanu? Ubaciće 120 miliona tona peska u Atlantik, imaće zid dug 8,4 km

Lagos je najveći grad u zapadnoj Africi i komercijalni i finansijski centar Nigerije. Ima preko šesnaest miliona stanovnika, a trenutne procene ukazuju na to da će broj stanovnika nastaviti da raste za 275.000 stanovnika godišnje.

Grad treba da se širi kako bi pratio rastuću populaciju, ali ivica Atlantskog okeana ostavlja malo prostora za širenje.

Preporučujemo

Dok je laguna Lagos, na primer, zaštićena od veoma jakih talasa Atlantskog okeana zbog svoje pokrivenosti ostrvom Viktorija, ostrvom Lagos i priobalnim područjem Leki, stvarna obala okrenuta ka okeanu je samo dva metra iznad nivoa mora i sklona je direktnom uticaju okeanskih talasa i plime.

Istorijske karte pokazuju da se, pre oko jednog veka, obala grada nekada protezala skoro tri km u Atlantik, ali je erozija prouzrokovala urušavanje delova obale u more, povećavajući rizik od poplava.

Vlada države Lagos (LASG) odlučila je da pronađe održivo i trajno rešenje za sprečavanje dalje erozije obale, što bi takođe rešilo trenutni nedostatak zemljišta u gradu i omogućilo dalje širenje.

Rešenje: novi priobalni grad izgrađen na zemljištu otetom od mora

Kao odgovor na to, LASG i South Energyx Nigeria Limited (SENL) razvili su Nigeria International Commerce City – poznat i kao Eko Atlantic. To je novo priobalno područje koje će biti izgrađeno kao produžetak ostrva Viktorija u Lagosu.

Novi grad, sa odbranom od poplava, uključujući strukture za oblaganje lukobrana, biće izgrađen na zemljištu otetom od mora, a kada bude završen, imaće površinu od 10 km2 – veličine okruga nebodera na Menhetnu. Imaće obalu, efikasan transportni sistem, visokokvalitetnu infrastrukturu sa komercijalnim i stambenim smeštajem i sadržajima za razonodu.

LASG i SENL su započeli studije izvodljivosti 2004. godine, a konsultantska kuća Haskoning je pružila konsultantske usluge i nadzor za radove na moru. Odgovorni su za koncept dizajn, detaljne projekte na moru, brojne hidrološke i hidrauličke studije i procenu uticaja radova na životnu sredinu.

Godine 2008, obezbedili su najsavremeniji master plan, koji je postavio smernice za razvoj i obezbedio otporno i prilagodljivo rešenje za ublažavanje efekata klimatskih promena.

Plan je predviđao 95 miliona kubnih metara peska potrebnog za izgradnju grada, kao i izgradnju teškog i čvrstog morskog zida kako bi se zaštitio od erozije obale i poplava.

„Nakon opsežnih razgovora sa SENL-om, odlučili smo da bi bilo prikladnije izgraditi strukturu za odbranu od mora na liniji prvobitne obale iz 1905. godine, a ne tamo gde je more napredovalo“, rekao je Gert Hendriks, direktor projekta u Haskoningu.

Osnovni zid mora je projektovan kao odličan element za novi grad. On funkcioniše i kao šetalište i kao otporna zaštita obale.

Rezultat: dugoročna zaštita za 250.000 novih stanovnika

U junu 2023. godine, dve trećine zemljišta je rekultivisano, sa preko 75 miliona m3 peska deponovanog za formiranje Eko Atlantika. Do sada ima površinu od preko 6,5 miliona m2 i strukturu za odbranu mora dugačku oko 7 km.

Kada bude završen, „Veliki zid Lagosa“ biće dugačak 8,4 km i sadržaće 95 miliona m3 peska koji čini temelj grada.

Obloga će zaštititi grad – i njegovih planiranih 250.000 novih stanovnika i 150.000 gostiju dnevno – od erozije obale i poplava, i omogućiti Lagosu da nastavi da se širi.

(Telegraf.rs / Haskoning)