Ovo je scenario koji jako zabrinjava naučnike: Kako bi Zemlja mogla da izgleda do 2100. godine

Život na Zemlji, do kraja ovog veka, mogao bi da se promeni više nego što možemo da zamislimo - od mesa i mleka proizvedenih u laboratorijama, preko učestalijih i razornijih požara, pa sve do upotrebe genetskog inženjeringa.

To su zaključci nove naučne studije, čiji su autori pokušali da predvide kako bi ekosistemi mogli da izgledaju do 2100. godine, ukoliko se nastave sadašnji klimatski i tehnološki trendovi.

Preporučujemo

Fenomen globalnog zagrevanja

Na početku, istraživači upozoravaju na fenomen globalnog zagrevanja. U scenariju koji su analizirali, prosečna temperatura u svetu mogla bi da poraste za oko četiri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Takav porast bi mogao da dovede do učestalijih i intenzivnijih perioda s povoljnim uslovima za izbijanje i širenje požara, što bi ozbiljno ugrozilo brojne biljne i životinjske vrste.

Istovremeno, naučnici smatraju da bi tradicionalni stočarski uzgoj mogao da bude značajno smanjen, jer bi stoka postepeno mogla da bude zamenjena mesom i mlekom proizvedenim uzgojem životinjskih ćelija u laboratorijskim uslovima.

Pored toga, napredak u tehnologijama uređivanja gena mogao bi da omogući ciljano suzbijanje invazivnih vrsta koje nanose veliku štetu prirodnim ekosistemima.

Autori studije navode da će za 70 godina “mnogi ekosistemi biti suštinski drugačiji“.

Foto: Shutterstock

Scenario za Australiju, ali upozorenje za ceo svet

Tim naučnika sa Univerziteta Mekvori u Sidneju razvio je više mogućih modela razvoja tamošnjih ekosistema do 2100. godine.

U radu su se fokusirali na scenario u kojem prosečna globalna temperatura raste za oko četiri stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Jedan od najuočljivijih zaključaka istraživanja jeste da bi sve češći i snažniji šumski požari, podstaknuti ekstremnim vrućinama, mogli da postanu jedan od ključnih faktora koji oblikuju prirodne ekosisteme.

Takvi uslovi, koje autori nazivaju “vremenom pogodnim za ekstremne požare“, mogli bi da promene sastav vegetacije i ugroze opstanak brojnih vrsta.

“Pojedini važni tipovi vegetacije, poput kišnih šuma, zavise od dugih perioda bez intenzivnih požara. Kako ekstremni uslovi pogodni za požare budu postajali sve češći, biće sve teže očuvati takve ekosisteme”, izjavio je jedan od autora studije, profesor Mark Vestobi.

Veza sa katastrofalnim požarima

Upozorenje naučnika dolazi nakon niza katastrofalnih požara koji su poslednjih godina pogodili različite delove sveta.

Među njima su požari tokom australijskog “Crnog leta“, zatim rekordna sezona šumskih požara u Kanadi 2023. godine, kao i veliki požari u Kaliforniji.

Prethodna istraživanja već su povezala sve ove događaje sa toplijim i suvljim klimatskim uslovima, koji povećavaju verovatnoću nastanka ekstremnih uslova pogodnih za izbijanje i brzo širenje vatrenih stihija.

Foto: Tanjug/AP

Budućnost u laboratorijskom mesu?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti koje autori razmatraju jeste značajno smanjenje tradicionalnog stočarstva.

Po njihovom scenariju, goveda i ovce mogli bi postepeno da budu zamenjeni mesom i mlečnim proizvodima proizvedenim od životinjskih ćelija, bez potrebe za uzgojem velikog broja životinja.

Iako takav razvoj događaja danas deluje futuristički, tehnologija već izlazi iz laboratorija.

Meso uzgojene piletine već je odobreno za prodaju u Singapuru, Sjedinjenim Državama i Izraelu, dok pojedine kompanije proizvode mlečne proteine bez korišćenja krava primenom tehnologije precizne fermentacije, prenosi Daily Mail.

Naučnici su, takođe, razvili laboratorijski proizvedene verzije čokolade i kafe kao moguće alternative kulturama koje bi u budućnosti mogle biti ugrožene klimatskim promenama.

Novo oružje protiv invazivnih vrsta

Autori studije smatraju da bi tehnologije uređivanja gena u budućnosti mogle da posluže za ciljano suzbijanje invazivnih vrsta koje predstavljaju najveću pretnju autohtonim biljkama i životinjama.

Slični pristupi već se istražuju. Primera radi, naučnici razvijaju genetski modifikovane komarce kako bi smanjili populacije koje prenose zarazne bolesti, o čemu smo ranije pisali.

Pored toga, istražuju se metode uređivanja gena koje bi jednog dana mogle da omoguće kontrolu populacija invazivnih štetočina, poput miševa, pacova i džinovskih žaba, koje u Australiji predstavljaju ozbiljan ekološki problem.

Promene neće biti ograničene

Iako je istraživanje bilo usmereno na budućnost australijskih ekosistema, autori naglašavaju da zaključci imaju mnogo širi značaj.

Prema njihovoj oceni, glavni procesi analizirani u studiji - klimatske promene, sve češći ekstremni požari, razvoj ćelijske poljoprivrede i napredak genetskih tehnologija - predstavljaju globalne trendove koji bi tokom narednih decenija mogli da oblikuju prirodne ekosisteme širom sveta.

Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Australian Journal of Botany.

(Telegraf.rs)