Dve ogromne strukture pored piramide čuvaju tajnu 4.500 godina: Drevni Egipćani su napravili inženjersko čudo?

Dve strukture, skrivene hiljadama godina u pesku, nadomak Crvene piramide, mogle bi da promene pogled na jednu od najvećih misterija starog Egipta.

Istraživači veruju da ne predstavljaju ostatke puta, već složenog sistema za kontrolu vode, koji je pomagao u izradnji monumentalnog objekta.

Preporučujemo

Izgradili čitavu mrežu?

U blizini Crvene piramide u Dahšuru, južno od Kaira, otkrivene su dve strukture koje se prostiru preko čitave doline (FOTO). Decenijama su naučnici verovali da su u pitanju ostaci drevnog puta kojim je prevožen kamen, odnosno prirodno nastalo uzvišenje.

Međutim, nova analiza ukazuje na potpuno drugačiju mogućnost. Grupa istraživača veruje da su drevni Egipćani možda napravili mrežu koja je uključivala dve brane, rezervoar, kanal za preusmeravanje vode i jedan od najranijih poznatih “trougaonih preliva” za kontrolu poplava.

Takav sistem je mogao da usporava nagle bujične poplave, zadržava mulj i kamenje, reguliše protok vode i štiti ogromno gradilište od razorne sile prirode.

"Podsećaju na zemljane brane"

Crvena piramida je izgrađena oko 2590. godine pre nove ere, tokom vladavine faraona Snofrua iz Četvrte dinastije Starog kraljevstva. Snofru je bio otac faraona Keopsa, graditelja Velike piramide u Gizi, prenosi Daily Mail.

Dve novootkrivene strukture prelaze preko doline Vadi Dahšur, jugozapadno od piramide, i protežu se između njenih suprotnih strana (u dužini između 600 i 700 metara). Oblik, položaj i način na koji su ukopane u padine podsećaju na velike zemljane brane, smatraju istraživači.

Analize terena pokazuju da su strukture u osnovi široke između 15 i 30 metara. Njihov položaj posebno je privukao pažnju. Umesto da prate prirodni pravac kretanja kroz dolinu, obe strukture presecale su put kojim bi se voda prirodno slivala. Upravo na takvim mestima bi se, tvrde stručnjaci, gradile prepreke za usporavanje i kontrolu bujičnih tokova.

Foto: Shutterstock/ImAAm

"Sistem u dve faze"

Nova studija, koju su predvodili istraživači sa Univerziteta u Kairu, predlaže da su dve strukture zajedno činile sistem u dve faze.

Prva, uzvodna brana, mogla je da usporava snažne nalete vode i omogući da se kamenje, pesak i drugi nanosi talože pre nego što voda nastavi dalje.

Nakon toga, čistija voda bi stizala do druge, veće brane koja je mogla da služi kao glavni rezervoar.

Prostor između dve prepreke mogao je da formira veštačko jezero površine oko osam hektara, sa kapacitetom od približno 230 miliona litara vode. Naučnici navode da je stvarni kapacitet možda bio i znatno veći, jer je deo nekadašnjeg basena danas zatrpan peskom.

"Zaštita od naglih poplava"

Istraživači ne tvrde da je Crvena piramida izgrađena zahvaljujući vodi ili brodovima, ali smatraju da je kontrola vode mogla biti važan deo šireg logističkog sistema.

Voda je mogla da pomogne u dopremanju teških materijala preko ravnijeg terena, snabdevanju radnika i životinja, pripremi maltera, kao i smanjenju prašine oko gradilišta.

Osim toga, sistem je mogao da zaštiti okolne objekte od naglih poplava i nagomilavanja sedimenta.

Iako danas Dahšur izgleda kao suva pustinja, situacija pre više hiljada godina bila je drugačija. Dokazi o drevnoj klimi pokazuju da je Egipat tokom ranog Starog kraljevstva imao više padavina i promenljivije vremenske uslove.

Doline koje su veći deo godine bile suve mogle su tokom snažnih oluja da se pretvore u opasne bujične tokove.

Pogled na Crvenu piramidu; Foto: maged michel / Alamy / Profimedia

Upravljanje vodenim resursima?

Naučnici smatraju da voda možda nije dolazila samo iz neposredne okoline Dahšura. Moguće je da je deo sistema prikupljao oticanje iz mnogo većeg slivnog područja Vadi Taflah.

Ako se ova veza potvrdi, područje koje je moglo da doprinese prikupljanju vode bilo bi višestruko veće nego što se ranije pretpostavljalo.

Ideja nije bila stvaranje stalne reke kroz pustinju, već pretvaranje nepredvidivih bujičnih poplava u resurs kojim se može upravljati.

Misterija još nije rešena

Ipak, istraživači upozoravaju da je ovo za sada samo teorija. Strukture nikada nisu u potpunosti iskopane niti pouzdano datirane. Veći deo područja nalazi se u ograničenoj vojnoj zoni, zbog čega arheolozi nisu mogli da sprovedu detaljna istraživanja.

Da bi teorija bila potvrđena, potrebno je pronaći tragove stvarne gradnje brana - unutrašnje slojeve građevine, zaštitu od erozije, nanose nastale delovanjem vode ili materijal koji bi mogao precizno da se datira.

Takođe ostaje otvoreno pitanje kada su tačno strukture nastale - pre izgradnje Crvene piramide, tokom njenog podizanja ili možda vekovima kasnije.

Za sada, dve ogromne formacije koje vire iz peska Dahšura ostaju jedna od najzanimljivijih zagonetki drevnog Egipta, mogući dokaz da su graditelji, mnogo pre nego što su podigli monumentalne piramide, već ovladali složenim inženjerskim veštinama koje su bile daleko ispred svog vremena.

(Telegraf.rs)