(MAPA) Katastrofa u Nepalu je tek početak? Čak 15 miliona ljudi živi u ZONI RIZIKA od poplava, tvrde naučnici

Stotine ljudi su poginule, dok se više hiljada i dalje vodi kao nestalo nakon razarajućih bujičnih poplava koje su pogodile područje na granici Nepala i Tibeta.

Naučnici veruju da je katastrofu pokrenulo urušavanje glečera na planini Langtang Lirung, koje je registrovano kao zemljotres magnitude 5,2. Iako će biti potrebni meseci istraživanja kako bi se sa sigurnošću utvrdio čitav sled događaja, stručnjaci upozoravaju da ovakva katastrofa nije izolovan slučaj.

Preporučujemo

Ovakvi događaji nisu bez presedana

Stručnjak sa Univerziteta u Lidsu, dr Džonatan Karivik, kaže da klimatske promene zagrevaju planinska područja, zbog čega dolazi do otapanja permafrosta i glečera.

Po njegovim rečima, to povećava verovatnoću da će se događaji ove vrste, “moguće i većih razmera“, ubuduće dešavati češće.

Istraživači procenjuju da širom sveta čak 15 miliona ljudi živi u zonama koje su ugrožene ovakvim pojavama, prenosi Daily Mail.

Iako naučnici još pokušavaju da u potpunosti rekonstruišu katastrofu, dosadašnje analize ukazuju na to da su smrtonosne poplave u Nepalu bile posledica urušavanja glečera.

“Ovaj događaj izgleda kao posledica ogromnog urušavanja stena, koje je sa sobom povuklo veliki deo glečera“, rekao je Karivik.

Prema početnoj analizi istraživačke grupe Antarctic Glaciers, koja okuplja oko 50 stručnjaka, neposredno pre poplave došlo je do odrona i urušavanja glečera.

Velike količine leda i stena tada su se obrušile niz planinu, pomešale sa sedimentom koji je zaostao nakon ranijih poplava i privremeno blokirale reku Lende Kola.

Zbog toga je nakratko formirano veliko jezero, čija je prirodna prepreka potom popustila. Voda je naglo probila barijeru i izazvala razornu poplavu.

Smrtonosni događaji ovog tipa nisu bez presedana i, prema naučnicima, mogli bi da se ponavljaju sve češće kako se klimatske promene nastavljaju.

Primera radi, u Kanadi je 2020. godine odron prouzrokovao da se oko 18 miliona kubnih metara stena obruši u glečersko jezero. To je izazvalo talase visoke oko 100 metara, koji su razorili kanal dug oko 10 kilometara.

Zbog ovakvih događaja naučnici sve ozbiljnije upozoravaju na rizik od pojave poznate kao Glacial lake outburst flood (GLOF).

Ova pojava nastaje kada otopljena voda sa glečera formira veliko jezero u njegovom podnožju, a

Zone rizika u svetu; Foto: nature.com/Caroline Taylor, Tom R. Robinson, Stuart Dunning, J. Rachel Carr & Matthew Westoby

vodu zadržava tanka i nestabilna prirodna brana.

Regije koje se najbrže zagrevaju

Ako se glečer uruši ili nivo otopljene vode postane previsok, prirodna brana može da popusti. Tada se ogromna količina vode naglo oslobađa i kreće nizvodno, potencijalno izazivajući katastrofalne posledice.

Ipak, naučnici trenutno ne smatraju da su smrtonosne poplave u Nepalu i Tibetu bile posledica GLOF-a. Satelitski snimci, prema dostupnim podacima, ne pokazuju da su se pre odrona na tom području formirala velika glečerska jezera.

U radu, objavljenom u časopisu Nature Communications, istraživači su pomoću najnovijih modela izradili mapu područja u kojima je rizik od GLOF-a najveći.

Rezultati pokazuju da više od polovine od 15 miliona ljudi izloženih riziku živi u samo četiri zemlje - Indiji, Pakistanu, Peruu i Kini.

Najugroženije je područje Visoke planinske Azije, koje obuhvata Himalaje, Karakorum, Hindukuš i susedne planinske lance.

U tom regionu ljudi su u proseku najizloženiji opasnosti i žive najbliže glečerskim jezerima. Više od milion ljudi nalazi se na manje od 10 kilometara od jednog takvog jezera.

Ovaj region obuhvata 62 odsto svih ljudi izloženih GLOF-u, uključujući oko tri miliona ljudi u Indiji i dva miliona u Pakistanu.

Vanredni profesor fizičke geografije na Univerzitetu u Plimutu i jedan od autora istraživanja, dr Met Vestobi, kaže da je Visoka planinska Azija jedan od regiona sveta koji se najbrže zagrevaju.

“U njoj se nalaze glečeri koji se brzo tope, jezera otopljene vode koja rastu i neke od najstrmijih planina na svetu“, objasnio je.

Kako se atmosfera zagreva, smanjivanje glečera i otapanje zamrznutog tla mogu da destabilizuju planinske padine, čime se povećava rizik od odrona stena, klizišta i lavina.

Vestobi upozorava da takvi događaji mogu izazvati lančane reakcije tokom kojih se ogromne količine leda i vode oslobađaju i dospevaju do naseljenih područja, slično onome što se dogodilo u Nepalu.

Međutim, istraživači posebno izdvajaju još jedan region za koji smatraju da je njegov rizik u prethodnim istraživanjima možda bio značajno potcenjen - Ande.

Nemoguće napraviti preciznu prognozu

Broj glečerskih jezera u tom području povećao se za čak 93 odsto od 1990. godine, dok je u Visokoj planinskoj Aziji povećanje iznosilo 37 odsto.

Peru je treća najugroženija zemlja na svetu prema ovoj proceni, dok se dva od tri najopasnija rečna sliva na svetu nalaze upravo u Andima - sliv Santa u Peruu i sliv Beni u Boliviji.

Glaciolog sa Univerziteta u Njukaslu i koautorka istraživanja, profesorka Rejčel Kar, upozorava da opasnost ne preti samo ruralnom stanovništvu.

“Važno je napomenuti da nisu ugrožene samo ruralne populacije, jer veliki gradovi dobijaju vodu iz andskih glečera“, rekla je.

Opasnost, međutim, nije ograničena na najizloženije regione Azije i Anda. Istraživači navode da su riziku od GLOF-a izloženi i delovi Severne Amerike, posebno severozapadni Pacifik i Kanada, kao i Alpi.

Iako među naučnicima postoji debata o tome da li GLOF događaji postaju sve učestaliji, istraživači smatraju da je izvesno da postaju opasniji.

Jedan od razloga jeste rast broja stanovnika nizvodno od potencijalno opasnih glečerskih jezera. To znači da je sve više ljudi, ali i kritične infrastrukture, izloženo posledicama eventualnog proboja.

Dodatni problem predstavlja činjenica da stručnjaci ne mogu precizno da utvrde gde i kada će doći do sledeće velike poplave.

Profesorka Kar objašnjava da su veći događaji uglavnom ređi, dok se manji događaji dešavaju češće. Međutim, njihova pojava ima i nasumičnu komponentu, naročito kada ih pokreću događaji poput klizišta.

Zbog toga je, prema njenim rečima, verovatno da će se u budućnosti dogoditi događaj sličnih razmera kao u Nepalu, ali je mnogo teže predvideti kada i gde će se dogoditi.

Ovo je deset zemalja sa najvećim rizikom od iznenadnog proboja glečerskih jezera, prema najnovijem istraživanju:

1. Kina

2. Pakistan

3. Peru

4. Kanada

5. Indija

6. SAD

7. Čile

8. Italija

9. Nepal

10. Kolumbija

(Telegraf.rs)