Ovo je najsigurnija država u slučaju globalne katastrofe: Poznata je i po velikoj srpskoj zajednici

Nuklearni sukob, pandemija, klimatske promene, supervulkan ili udar asteroida - pretnje koje mogu da ugroze čovečanstvo nisu malobrojne.

Najnovija naučna analiza kao zemlju s najvećom ukupnom “otpornošću” na takve scenarije izdvaja Australiju. Ipak, ni ona nije potpuno bezbedna, prenosi Science Alert.

Preporučujemo

"Globalni katastrofalni rizici"

Zamislite da se svet preko noći promeni - električne mreže ne rade, transport je paralisan, snabdevanje hranom neizvesno, a međunarodna trgovina se urušava. Negde na planeti izbija velika pandemija, drugde eruptira vulkan, dok se posledice klimatskih promena dodatno pojačavaju.

U takvom scenariju pitanje više nije gde je život najudobniji, već - gde je najveća verovatnoća da društvo nastavi da funkcioniše?

Upravo na to pitanje pokušali su da odgovore naučnici koji su analizirali stotine prethodnih istraživanja o takozvanim globalnim katastrofalnim rizicima.

Njihov zaključak je jasan - Australija se izdvaja kao “najotpornija zemlja na svetu”.

Foto: Shutterstock

"To je ostrvo, pa se može lakše izolovati"

Poznato je da širom Australije postoji velika i dobro organizovana srpska zajednica, koju čine doseljenici, ali i brojni potomci ranijih generacija iseljenika.

Srbi su danas prisutni u svim većim gradovima, a posebno u državama Novi Južni Vels i Viktorija, gde postoje srpske crkve, kulturna i sportska društva, klubovi i druga udruženja koja čuvaju naš jezik, tradiciju i običaje.

Australija ima jednu veliku prednost koju većina drugih država nema - ogromna je, a istovremeno geografski izolovana.

Ta udaljenost može biti zaštita od određenih katastrofa. Velika kopnena masa, relativno mala gustina stanovništva, domaća proizvodnja hrane, rudno bogatstvo, fosilna goriva i razvijena industrija omogućavaju joj da, makar u teoriji, duže funkcioniše ukoliko se međunarodni sistemi poremete.

“To je ostrvo, pa se može lakše izolovati“, objašnjava Florijan Ulrih Jen, jedan od autora istraživanja.

Australija, kako dodaje, proizvodi ogromne količine hrane i poseduje razvijenu industriju i rudarski sektor. Sve to, prema zaključku naučnika, čini jednu državu “otpornijom” kada nastupe ekstremni poremećaji.

Foto: Shutterstock

Podela u tri velike grupe

Istraživači su “globalne katastrofalne rizike” podelili u tri velike grupe.

Prva obuhvata događaje koji bi mogli naglo da smanje količinu Sunčeve svetlosti koja dopire do Zemlje. Velika vulkanska erupcija, nuklearni rat koji bi izazvao “nuklearnu zimu“ ili udar velikog asteroida mogli bi da imaju upravo takve posledice.

Druga grupa odnosi se na kolaps ili ozbiljno narušavanje ključne infrastrukture. Nestanak električne energije, prekidi u transportu i proizvodnji hrane mogli bi nastati nakon geomagnetnih oluja, velikih sajber-napada, pandemija ili visinskih elektromagnetnih impulsa.

Treća grupa obuhvata katastrofalne biološke rizike - prirodne ili veštački izazvane događaje koji bi mogli dovesti do masovnih žrtava i poremećaja društva na ogromnom prostoru.

Za svaku od navedenih pretnji važe drugačija pravila. Ono što jednu državu štiti od jedne katastrofe može je učiniti ranjivijom na drugu.

Foto: Shutterstock/JAAL0221

Svaka zemlja ima "slabu tačku"

Geografska izolacija Australije je istovremeno prednost i slabost. Ova zemlja može lakše da ograniči ulazak ljudi i robe u slučaju pandemije ili drugog globalnog poremećaja. Ali, izolacija znači i da je za određene proizvode zavisna od međunarodne trgovine.

Gorivo, lekovi i đubrivo samo su neki od proizvoda čiji bi prekid snabdevanja mogao predstavljati ozbiljan problem. Zato autori studije naglašavaju da nijedna država nije potpuno sigurno utočište.

Čak i zemlje koje se najbolje kotiraju imaju svoje" slabe tačke".

Iza Australije, među državama koje se u istraživanjima često navode kao “otporne”, nalaze se Novi Zeland, Japan, Švajcarska i Argentina. Ali, ni njihova pozicija nije bez problema.

Novi Zeland, Japan i Argentina imaju duge obale i mogu biti izloženi cunamijima. Japan je, uz to, izuzetno vulkanski aktivan. Velike erupcije u različitim delovima sveta mogle bi imati posledice i po druge zemlje koje se nalaze daleko od samog vulkana.

Švajcarska ima prednost kontinentalnog položaja, ali ni ona nije potpuno izolovana od globalnih poremećaja - posebno zato što savremene države zavise od međunarodnih trgovinskih i finansijskih sistema.

Foto:Profimedia

Ne postoji "savršeno utočište"

Možda je upravo to najvažnija poruka istraživanja.

U filmovima o kraju sveta često postoji ideja o “savršenom utočištu” - izolovanom ostrvu, podzemnom bunkeru ili udaljenoj zemlji u kojoj katastrofa neće imati posledice.

Nauka daje mnogo složeniju sliku - ne postoji mesto na Zemlji koje je potpuno otporno na sve globalne katastrofalne rizike. Čak i zemlja koja ima hranu, energente, industriju i stabilne institucije može zavisiti od lekova ili tehnologije iz inostranstva. Država koja je bezbedna od jednog rizika može biti posebno izložena drugom.

Zbog toga naučnici ne govore samo o tome gde bi pojedinac mogao da “pobegne”. Mnogo važnije pitanje jeste kako pripremiti čitava društva za događaje koji bi mogli poremetiti globalnu civilizaciju.

Foto:Shutterstock.com

Neke katastrofe nije moguće sprečiti

Autori istraživanja smatraju da bi zemlje sa visokim stepenom otpornosti, poput Australije i Novog Zelanda, u budućnosti mogle imati još jednu važnu ulogu.

One bi mogle da budu svojevrsna “sidra“ globalne otpornosti - mesta na kojima bi se čuvale strateške zalihe hrane, banke semena i drugi resursi neophodni za obnovu društva.

Njihova industrija i infrastruktura mogle bi, istovremeno, omogućiti da nastave da funkcionišu dok se ostatak sveta suočava sa posledicama katastrofe.

U tom scenariju pitanje više ne bi bilo samo gde preživeti, već odakle ponovo izgraditi globalni sistem. Istraživači zato imaju jednostavnu poruku - priprema je ključna.

Jer, kako upozoravaju, neke katastrofe nije moguće sprečiti. Ali, posledice katastrofe mogu dramatično da zavise od toga koliko je društvo unapred bilo spremno.

“Prevencija je uvek poželjnija od otpornosti“, zaključuju autori istraživanja objavljenog u stručnom magazinu “Global Challenges”.

(Telegraf.rs)