Moćni biznismen ušao u svetsku elitu, postao velemajstor, a skoro niko ga nije video da igra: Usledio je test

Postao je velemajstor i popeo se sve do svetske šahovske elite, iako ga gotovo niko nije video da igra. Aleksandru Krišan izgradio je svoj uspon na rezultatima ostvarenim na opskurnim turnirima i privatnim mečevima, sve dok ga Svetska šahovska federacija (FIDE) nije pozvala na "ispit": kada je seo za tablu sa pravim protivnicima, nije dobio nijednu od devet partija.

Rumunska Gazeta rekonstruše neverovatnu priču o "Prevarantu sa Karpata", čoveku koji je usred međunarodnog skandala postao predsednik Rumunskog šahovskog saveza.

Velemajstor kojeg niko nije video da igra

Početkom devedesetih, Aleksandru Krišan nije delovao kao čovek predodređen za vrh svetskog šaha. Na dan 1. januara 1990. imao je rejting 2235. Nakon toga njegov uspon postao je spektakularan: dobio je titulu međunarodnog majstora, zatim i velemajstora, a njegov rejting nastavio je da raste sve do maksimuma od 2635, što je bilo dovoljno da ga smesti u svetsku elitu.

Međutim, postojala je ogromna anomalija: Krišan nije redovno igrao protiv rumunske šahovske elite, nije predstavljao Rumuniju na šahovskim olimpijadama, a u međunarodnim bazama podataka gotovo da nije bilo njegovih partija.

Umesto toga, njegov rejting hranili su izvanredni rezultati ostvareni na opskurnim turnirima u Rumuniji i u privatnim mečevima, a situacija je počela da privlači pažnju velikih šahista širom sveta.

"...neka od imena na listi jednostavno su zapanjujuća. Pre svega, vidimo novog igrača iz svetskog vrha, Aleksandrua Krišana, sa neverovatnim rejtingom od 2635. Teško je pronaći bilo koju partiju koju je ovaj čovek igrao posle 1989. godine (njegov rejting 1. januara 1990. bio je 2235). Potrudio sam se da pogledam njegove nedavne rezultate. To su rezultati od gotovo 100 odsto na nekim turnirima u Rumuniji za koje niko nikada nije čuo", napisao je velemajstor Mihal Krasenkov, jedan od najjačih šahista na svetu tog vremena, u časopisu "New in Chess".

Kako se postaje velemajstor

Uobičajeno je da nacionalni savez FIDE-u dostavlja dokumentaciju kojom dokazuje da je igrač ispunio uslove za titulu: norme ostvarene na turnirima koji ispunjavaju kriterijume, protivnike, rezultate, sudije i rejtinge. FIDE proverava i ratifikuje rezultate, a zatim dodeljuje titulu.

Problem u Krišanovom slučaju pojavio se upravo oko takmičenja i dokumenata na kojima je izgrađen njegov uspon. Krajem devedesetih, Rumunski šahovski savez obratio se FIDE-u nakon što je otkrio nepravilnosti u prijavljivanju rezultata nekih Krišanovih turnira.

Jedan slučaj bio je posebno ozbiljan: osoba navedena kao sudija na mečevima koje je Krišan organizovao između decembra 1996. i februara 1997. dala je pisanu izjavu u kojoj je tvrdila da nije bila sudija na tim partijama i da nije potpisala dokumente koji su joj pripisani.

Privatni turniri, gotovo nepostojeće partije i "Trofej Sfinga"

Specijalna komisija FIDE koja je istraživala slučaj dobila je 78 stranica dokumentacije: deo Krišanovih rezultata poticao je sa privatnih turnira i mečeva koje je organizovao sam Krišan, gotovo da nije bilo objavljenih partija, a njegov uspon nije bio izgrađen kroz velika rumunska takmičenja ili poznate međunarodne turnire.

Istrage su otvorile i pitanje falsifikovanih turnirskih izveštaja. U nekim slučajevima, sudije navedene u dokumentima navodno su negirale da su potpisale te izveštaje.

Jedan od turnira koji je postao poznat u ovom skandalu bio je „Trofej Sfinga“, u vezi sa kojim su se pojavile sumnje, između ostalog, u način na koji je održan i prijavljen.

Upravo Rumunski šahovski savez bio je taj koji je prijavio nepravilnosti. Kasnije se, međutim, rukovodstvo Saveza promenilo, a nova uprava obavestila je FIDE da sopstvenim proverama nije pronašla ništa sporno u Krišanovim izveštajima i turnirima.

U izveštaju FIDE izričito je navedeno da je Krišan od 1998. godine imao "punu podršku" Rumunskog šahovskog saveza u ovom pitanju.

U međuvremenu, njegov slučaj već je stigao pred međunarodna tela. Izveštaj komisije FIDE iz 2001. godine naveo je da se situacija u vezi sa Krišanom nalazila na dnevnom redu različitih organa Međunarodne šahovske federacije oko četiri godine.

FIDE je u jednom trenutku odlučilw da ponovo uspostavi, odnosno objavi njegov osporavani rejting od 2635, ali pod jednim uslovom!

Ispit u Portorožu

Priča sa FIDE-om gotovo je apsurdnija od samog "naduvavanja" rejtinga. Jer FIDE praktično kaže Krišanu: "Dobro, na papiru si jedan od najboljih šahista sveta. Hajde da te vidimo kako igraš."

Krišan je trebalo da igra na tri međunarodna turnira koje je izabrala FIDE. Prvi je bio XIV Memorijal Milana Vidmara u Portorožu, u Sloveniji. Bio je to jak turnir, kategorije XIV. Krišan je ulazio sa rejtingom 2635 i bio je rangiran toliko visoko da je bio treći nosilac turnira.

A onda se sve raspalo: za tablom se Krišan potpuno urušio. Nije ostvario nijednu pobedu, remizirao je jednu partiju i izgubio osam.

Ali za FIDE problem nije bio samo to što je izgubio osam partija, jer svaki velemajstor može imati katastrofalan turnir, već način na koji je igrao. Članovi komisije analizirali su njegove partije i u zvaničnom izveštaju naveli da su bile toliko lošeg kvaliteta da im je delovalo nemoguće da ih je igrao čovek koji je u tom trenutku zauzimao 46. mesto na svetu. Rumun je završio poslednji.

"Meni je jasno!"

Da tehnička procena ne bi ostala samo mišljenje zvaničnika, Krišanove partije analizirao je i Zurab Azmaiparašvili, velemajstor i jedan od jakih šahista tog perioda.

"Što se mene tiče, ako me pitate kako je gospodin Krišan došao do rejtinga od 2600, jasno je da ga je stekao ilegalnim sredstvima", objasnio je on.

Još jedna partija postala je simbol ovog slučaja: u duelu sa Georgom Morom, Krišan je došao do završnice u kojoj je imao mogućnost relativno jednostavnog nastavka za igrača tog nivoa.

Bila je to situacija u kojoj je bilo nemoguće izgubiti partiju, ali Krišan nije pronašao nastavak. Aleksandar Baburin kasnije je upravo istakao koliko je ta greška bila neobična za nekoga ko je figurirao među približno 50 najjačih šahista na planeti.

Posle katastrofe u Sloveniji, bilo bi logično da Aleksandru Krišan odmah poželi da iskoristi druge dve prilike kako bi dokazao da je rezultat iz Portoroža bio samo slučajnost. Komisija FIDE, međutim, zabeležila je da Rumun nije zakazao nijedan takav turnir pre kraja septembra 2001. godine, iako je upravo on trebalo da bude izuzetno zainteresovan da igra kako bi otklonio sumnje.

Svet šaha ga razotkriva, a politika ga postavlja na čelo rumunskog šaha

Krišan nije bio samo šahista koji je pokušavao da dobije titulu. Bio je veoma moćan biznismen. Rumunska štampa ga je 2002. godine opisivala kao vlasnika 28 kompanija, sa ukupnim prometom od približno 3.000 milijardi tadašnjih leja (napomena: da bi se razumelo koliko je to tada vredelo, relevantnija je konverzija od približno 90 miliona dolara).

Godine 2001, samo nekoliko nedelja posle katastrofe u Portorožu i međunarodnog skandala, Aleksandru Krišan nije uklonjen iz rumunskog šaha, već ga je podržala politička intervencija. Ministar omladine i sporta Georgiu Gingaraš imenovao je Aleksandrua Krišana za predsednika Rumunskog šahovskog saveza ministarskom naredbom.

A samo nedelju dana kasnije suspendovao je šest važnih ljudi iz rumunskog šaha: Elizabetu Polihronijade, Sergijua Grunberga, Georga Erdeuša, Mirčeu Pavlova, Ligiju Žikmana i Livijua Dobronaucanua.

I nisu to bili marginalni ljudi, već upravo osobe iz struktura rumunskog šaha koje su osporavale Krišanov slučaj. Štampa tog vremena eksplicitno je povezivala ove događaje.

Krišanova glasačka mašina

Zaista spektakularan deo priče dolazi u decembru, kada je Savez organizovao Generalnu skupštinu u Brašovu. Sednica je održana u restoranskoj kantini Carpatex, veoma blizu sedišta Alexander Groupa, Krišanove kompanije. Biznismen je pobedio sa 70 od 86 glasova.

Novinarima nije bio omogućen slobodan pristup, a ulazak su kontrolisali ljudi zaduženi za obezbeđenje i spisak prisutnih. To je, kako se navodi, pogodovalo učlanjivanju velikog broja novih klubova, od kojih su neki kasnije opisivani kao "stambeni klubovi", koji su dobijali pravo glasa na Generalnoj skupštini.

Posle analize dokumenata, izjava i partija iz Portoroža, komisija FIDE zaključila je da Aleksandru Krišan nije stekao svoj rejting i rezultate na pošten način i u duhu fer-pleja. Komisija je preporučila tri mere: poništavanje Krišanovog rejtinga, oduzimanje titula velemajstora i međunarodnog majstora i prosleđivanje slučaja Etičkoj komisiji FIDE. Te mere trebalo je da predstavljaju kraj priče.

Članak koji je nedavno objavio Chess.com tvrdi da je političar blizak Krišanu kontaktirao sa predsednikom FIDE-a Kirsanom Iljumžinovom i da je primena mere blokirana. Ovu informaciju, međutim, treba tretirati kao navod tog izvora, jer nije dovoljno dokumentovana da bi se politička intervencija sama po sebi mogla utvrditi kao činjenica.

Komisija FIDE preporučila je oduzimanje titula još 2001. godine, ali Krišan ih je zvanično zadržao još godinama. Tek u avgustu 2015, 14 godina nakon odluke komisije FIDE, titule su mu zvanično oduzete, a njegov koeficijent je preračunat: sa 2635 na 2132. Razlika od 500 poena ogromna je u kontekstu profesionalnih šahista.

Posle šahovske priče, njegov javni život preselio se u potpuno drugu oblast. Tokom 2000-ih imao je ozbiljne krivične i ekonomske probleme. U septembru 2004. uhapšen je i potom optužen za prevaru u slučaju koji se odnosio na četiri nepokrivena čeka u vrednosti većoj od 6 milijardi tadašnjih leja. U istom periodu postojale su kontrole i optužbe povezane sa kompanijom UREX Rovinari i firmama iz Alexander Groupa.

Godine 2005. ponovo se pojavio u medijima nakon što ga je Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNA) privela u drugom slučaju. Tada je bio pod istragom zbog trgovine uticajem i davanja mita u poslu vrednom 50.000 evra.

(Telegraf.rs)