Kraj jedne brutalne prakse: Island sprema zakon kojim bi se zabranio lov koji ceo svet osuđuje

Island će u februaru 2027. godine predstaviti predlog zakona kojim bi lov na kitove u njegovim teritorijalnim vodama mogao trajno da bude zabranjen, čime bi Norveška i Japan ostali jedine dve zemlje koje dozvoljavaju komercijalni lov na kitove, piše britanski The Guardian.

Kitolov na Islandu je pod velikom pažnjom javnosti od 2023. godine, kada je objavljen izveštaj koji je naručila vlada, a u kojem je utvrđeno da kitovi pogođeni harpunom mogu da umiru i do dva sata. Izveštaj je te godine doveo do privremene obustave lova.

Preporučujemo

Predlog zakona, koji je objavljen na sajtu islandske vlade, usledio je nakon izjava islandske ministarke industrije Hane Katrin Fridrikson ranije ove godine. Ona je tada pozvala na izmene zakona o kitolovu, ocenivši da su zastareli, i izrazila podršku potpunom okončanju lova na kitove.

Vendi Higins iz organizacije Humane World for Animals (HWA), koja se bavi zaštitom životinja, ocenila je da predlog zakona predstavlja "značajnu prekretnicu“"u nastojanjima da se okonča ova praksa.

"Postoji značajna politička i javna podrška ovom predlogu zakona o zabrani komercijalnog kitolova, kao i snažni etički, veterinarski, pravni i razlozi koji se tiču očuvanja prirode zbog kojih se nadamo da će biti usvojen", rekla je Higins.

Foto: Ben Birchall / PA Images / Profimedia

Ona je dodala da je svaki kit ubijen eksplozivnim harpunom u islandskim vodama "tragičan gubitak života koji je nepotrebno oduzet zbog industrije koja nema svrhu", istakavši da zakon kojim bi se zaustavilo ubijanje kitova "ne može biti donet dovoljno brzo".

Prema podacima HWA, u islandskim vodama je ove godine, zaključno sa 8. septembrom, ulovljeno do 80 kitova perajara. Sezona lova traje od juna do kraja septembra, a islandska kvota iznosi do 150 životinja.

Kit perajar je druga najveća životinja na Zemlji, odmah iza plavog kita, i Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) klasifikuje ga kao vrstu kojoj preti izumiranje, uprkos višedecenijskom oporavku populacije nakon međunarodnog moratorijuma na komercijalni kitolov iz 1986. godine.

Na Islandu je ostala samo jedna kompanija koja se bavi kitolovom - Hvalur, koju vodi Kristjan Loftson. Prethodna prelazna vlada Islanda izdala je kompaniji Hvalur dozvolu na pet godina, koja važi do 2029. godine.

Higins je rekla da aktivisti, naravno, žele da ubijanje kitova bude odmah obustavljeno, ali da istovremeno priznaju da je, čak i ako zabrana bude uvedena, verovatno da će sadašnje dozvole, koje ističu 2029. godine, biti puštene da isteknu.

Šeron Livermor, direktorka za zaštitu mora u Međunarodnom fondu za dobrobit životinja (IFAW), rekla je da bi predlog za izmenu zakona koji omogućavaju kitolov u islandskim vodama predstavljao "revolucionaran korak" ka savremenoj zaštiti mora i dobrobiti životinja, posebno u zemlji koja u velikoj meri zavisi od zdravog okeanskog ekosistema.

Samo tri zemlje, Island, Norveška i Japan poslednjih godina su se bavile komercijalnim lovom na kitove. Norveška je dozvolila komercijalni kitolov 1993. godine, a Island 2006. godine, uprkos moratorijumu Međunarodne komisije za kitolov.

Japan je 2019. godine napustio tu komisiju i dozvolio komercijalni kitolov u svojim teritorijalnim vodama.

(Telegraf.rs)