Podaci iz dosijea: Otkriveno koliko je tačno bio visok TITO

Novinar i pisac Boris Rašeta ocenio je za Tanjug da je Josip Broz Tito bio prvi državnik koji je sebe brendirao, da se po javnom nastupu mogao uporediti sa Džonom Kenedijem, dok je na njegov stil značajno uticao Vinston Čerčil.

Rašeta, autor knjige ''Časna pionirska: Tragovi jednog vremena'', rekao je da je Tito izuzetno vodio računa o izgledu, držanju i načinu na koji se predstavljao u javnosti.

Preporučujemo

''On je bio metar i 73, to piše u policijskim kartonima. Kad bi se rukovao sa nekim ko je viši, držao je ruku jako nisko, pa bi se onda svako morao pokloniti'', rekao je Rašeta.

Dodao je da je Tito imao ''ergelu'' fotografa, da je kosu farbao do kraja života i da nije dopuštao da mu iko noću ulazi u sobu kako ga ne bi video u opuštenom izdanju.

''Do svog imidža je držao sa fantastičnom upornošću'', rekao je Rašeta, navodeći da je Tito ulagao u ličnu eleganciju i nastup, učio strane jezike, mačevanje i ples.

Govoreći o knjizi, Rašeta je naveo da ga je pre svega zanimala psihologija čoveka koji je prošao kroz brojne gubitke, ratove i političke sukobe, a koji je, kako kaže, gotovo uvek nastupao nasmejano i bio okrenut budućnosti.

''Uvek je imao neke projekte, i privatne i državne“, rekao je Rašeta.

Kao primer naveo je Titov život u Moskvi, gde mu je 1940-ih godina stradala supruga Lucija, do kasnijeg perioda u Parizu, gde je, kako je rekao, već posle dva meseca vodio drugu suprugu Hertu Has na koncert Crvene armije u Parisku operu.

Govoreći o poslednjoj Titovoj supruzi Jovanki, Rašeta je rekao da mu je ona u početku bila ''ornamentalni ukras u rezidenciji'', ali da je, kako je Tito stario i bivao nemoćniji, dobijala sve veći uticaj.

''Ona se bojala da, ako ostanu bez vlasti, neko će ih ubiti. Ona stalno govori: 'Neću da završim kao Draga Mašin''', rekao je Rašeta.

Rašeta je podsetio da je Titu prvo dete umrlo neposredno po rođenju, a da je još dvoje dece preminulo u ranom detinjstvu, dok je tokom života preživeo rat i više situacija u kojima mu je život bio ugrožen.

''Pitao sam se kako je celog života mogao da bude onako nasmejan. Vi tog čoveka niste videli u depresivnom izdanju. Stalno opkoljen Staljinom, Hitlerom, Dražom, četnicima, ustašama...bio je duhovit'', rekao je Rašeta.

Prema njegovim rečima, stalna usmerenost ka budućnosti i novi projekti mogu biti deo objašnjenja zbog čega su Tito, ali i generacije tog vremena, život doživljavali drugačije.

''Kad su mu amputirali nogu, prvo je rekao svom lekaru: 'Dobro, sad ćemo mi lepo štakicu pa na konferenciju nesvrstanih'...Ako znate zašto, uvek ćete naći kako. A ako izgubite smisao, možda je to razlog što mi gledamo na svet sumornije nego te generacije koje su tek ostvarivale neke stvari'', rekao je Rašeta.

Osvrćući se na odnos prema Jugoslaviji i jugonostalgiji, Rašeta je rekao da je 29. novembar, Dan pobede, datum koji mnogi ne zaboravljaju.

''Kako god gledali na to vreme, ja ga gledam sentimentalno, kao deo detinjstva koje je bilo čarobno'', rekao je Rašeta.

Na pitanje da li je jugonostalgičan, ocenio je da se taj pojam danas često koristi u negativnom kontekstu, dok je on, kako je rekao, bliži značenju pesme ''Žal za mladošću'' koju je Bora Stanković napisao u ''Koštani''.

''Nostalgija je zabranjena. Ne znam kako je u Srbiji, ali je u Hrvatskoj kriminalizovana, nedopustiva'', rekao je Rašeta.

On je naveo da su stavovi prema Jugoslaviji različiti među narodima bivše države, kao i među samim građanima, i da li je nekome bilo bolje ili lošije zavisi i od ličnog iskustva.

''To svako oseti na svojoj koži. Neko ko je robijao u Lepoglavi ili Mitrovici nema sentiment, a neko ko je uživao u Danima mladosti, njemu je bilo lepo'', rekao je Rašeta.

Podsetio je da su radne akcije bile specifičan fenomen tog vremena i da je teško objasniti današnjim generacijama da su mladi odlazili da mesec dana rade bez naknade, spavaju u zajedničkim sobama i vraćaju se sa ''krvavim žuljevima'', a da su pritom bili srećni.

''Socijalizam je bio društvo koje je obećalo utopiju, stvaranje novog, ravnopravnost'', rekao je Rašeta.

Prema njegovim rečima, ranije je svaka generacija imala osećaj da živi bolje od prethodne, dok se danas često stiče suprotan utisak.

''Mi danas živimo luksuznije nego ikad pre. Mi smo ipak žalosni, depresivni. Pokazalo se da čovek ipak mora imati taj 'kamenčić' u cipeli'', rekao je Rašeta.

Govoreći o nasleđu Jugoslavije, Rašeta je citirao Koču Popovića, koji je, kako je naveo, rekao da ''sve što je propalo u istoriji ima jako dobre razloge da propadne'', ali je dodao da je Jugoslavija istovremeno emancipovala veliki deo stanovništva i uticala na oblikovanje identiteta i institucija njenih naroda.

(Telegraf.rs/Tanjug)