Misteriozni signal iz svemira zbunio naučnike: Zabeležen tokom potrage za vanzemaljskim životom

Naučnici koji tragaju za mogućim vanzemaljskim životom zabeležili su misteriozni radio-signal iz dubokog svemira, koji je privukao pažnju zbog svojih karakteristika.

Signal je registrovao međunarodni tim, predvođen kineskim naučnicima, a tokom testiranja novog softvera na već prikupljenim podacima ogromnog teleskopa FAST u provinciji Guejdžou.

Preporučujemo

Frekvencija privukla dodatnu pažnju

Signal, nazvan NBS 260108, uočen je tokom posmatranja zvezdanog sistema K2-155, udaljenog oko 238 svetlosnih godina od Zemlje. Ovaj sistem posebno je zanimljiv astronomima, jer u njemu postoje tri planete koje pripadaju kategoriji takozvanih Superzemalja, odnosno planeta većih od naše, ali manjih od ledenih džinova poput Neptuna i Urana.

Ono što je istraživačima odmah privuklo pažnju jeste činjenica da se signal pojavio kao stabilan radio-ton, koncentrisan oko jedne frekvencije. Upravo takvi uskopojasni signali predstavljaju jedan od važnih ciljeva u potrazi za mogućem postojanju inteligentnog života izvan Zemlje.

Razlog je to što prirodni kosmički procesi retko proizvode radio-signale tako usko koncentrisane oko jedne frekvencije, dok ih veštački predajnici često emituju. Ipak, neobičan signal sam po sebi nije dokaz da potiče od neke “napredne civilizacije”.

Posebno je zanimljivo to što je signal zabeležen isključivo u jednom od 19 prijemnih snopova teleskopa FAST, koji je bio usmeren ka sistemu K2-155. U preostalih 18 snopova, koji su istovremeno pratili susedne delove neba, nije registrovan odgovarajući signal.

Dodatnu pažnju privukla je i njegova frekvencija, koja se tokom vremena postepeno pomerala ka nižim vrednostima. Takva promena može nastati usled relativnog kretanja izvora signala u odnosu na Zemlju, zbog čega istraživači prilikom potrage za mogućim vanzemaljskim predajnicima posebnu pažnju posvećuju upravo ovakvim promenama frekvencije.

Na grafikonima koje su predstavili naučnici, signal se pojavio kao tanka, blago nagnuta linija na pozadini ostalih radio-podataka (FOTO). Ta linija prikazuje način na koji se njegova frekvencija menjala tokom posmatranja.

Foto: Andrew Ostrovsky / Panthermedia / Profimedia

Dva različita naučna zadatka

Istraživači su analizirali i način na koji je signal zabeležen u dva polarizaciona kanala teleskopa, koji mere različite orijentacije radio-talasa. Bio je izrazito prisutan u kanalu označenom kao YY, dok ga u drugom kanalu, XX, nije bilo.

Odnos signala i šuma (SNR) u kanalu YY iznosio je približno 23, što pokazuje koliko se jasno signal izdvajao iz pozadinskog radio-šuma. Kada su podaci iz oba kanala objedinjeni, ova vrednost iznosila je oko 15.

Ipak, naučnici naglašavaju da otkrivanje neobičnog signala i utvrđivanje njegovog porekla predstavljaju dva potpuno različita naučna zadatka.

“Generisanje kandidata i tumačenje kandidata trebalo bi da ostanu odvojeni procesi“, naveli su istraživači u svom radu.

Drugim rečima, softver može da prepozna pojavu koja zaslužuje dodatnu pažnju, ali to ne znači da može da utvrdi šta ju je proizvelo, prenosi Daily Mail.

Istraživači smatraju da bi naredni korak trebalo da bude detaljnije poređenje originalnih snimaka iz svih 19 prijemnih snopova teleskopa. Takva analiza mogla bi da pomogne u preciznijem određivanju položaja i kretanja izvora signala, kao i u razlikovanju mogućih radio-emisija koje dolaze iz svemira od smetnji koje stvaraju ljudska tehnologija ili oprema.

Foto: Shutterstock

Izbor sistema K2-155 nije slučajan

Upravo je razlikovanje stvarnih kosmičkih signala od radio-smetnji jedan od najvećih izazova u potrazi za mogućnom vanzemaljskom inteligencijom.

Neobična frekvencija ili obrazac mogu delovati kao nagoveštaj nečega nesvakidašnjeg, ali tek dodatna posmatranja i provere mogu pokazati da li je reč o prirodnoj pojavi, ljudskom izvoru ili nečemu što još nije objašnjeno.

Izbor zvezdanog sistema K2-155 nije bio slučajan. Njegova planeta, K2-155d, nalazi se u blizini nastanjive zone svoje zvezde, odnosno oblasti u kojoj bi, pod odgovarajućim atmosferskim i drugim uslovima, na površini planete mogla da postoji tečna voda.

Ova planeta ima poluprečnik približno 1,6 puta veći od Zemljinog, a jedan obilazak oko svoje zvezde završava za oko 40,7 dana.

“Superzemlja u nastanjivoj zoni ovog sistema učinila ga je zanimljivim ciljem za istraživanje“, naveli su naučnici.

(Telegraf.rs)