Odlučili da probuše planinu i naprave ogroman tunel za brodove: Ovakav poduhvat svet nije video!

Zamislite brod koji umesto da plovi otvorenim morem, između talasa i snažnih vetrova, ulazi pravo u planinu i nastavlja put kroz tunel.

Upravo takav prizor trebalo bi da postane stvarnost u Norveškoj, gde je planirana izgradnja prvog tunela na svetu namenjenog ovakvoj vrsti transporta.

Preporučujemo

Nema zaštite od nevremena

Reč je o projektu Stad Ship Tunnel, odnosno brodskom tunelu Stad, koji će biti izgrađen na istoimenom poluostrvu, u okrugu Vestland.

Njegova svrha je da brodovima omogući da zaobiđu jedan od najopasnijih delova norveške obale, poznat po izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima i nemirnom moru.

Ovaj deo obale posebno je izložen vetrovima, jer nema okolnih ostrva koja bi pružila zaštitu od nepogoda. More oko poluostrva Stad smatra se najvetrovitijim područjem norveške obale, a olujni uslovi javljaju se oko 100 dana godišnje.

Zbog toga, brodovi ponekad moraju da čekaju i po nekoliko dana kako bi bezbedno nastavili plovidbu. Situaciju dodatno otežavaju morske struje, budući da se na ovom području susreću Severno i Norveško more, navodi Wikipedija.

Koliko je plovidba ovim vodama opasna govori i podatak da su od završetka Drugog svetskog rata u pomorskim nesrećama, u pomenutoj oblasti, nastradale 33 osobe.

Zbog svega toga, ideja je da brodovi umesto da izlaze na otvoreno more i prolaze kroz opasnu oblast, jednostavno prođu kroz planinu.

Kruzeri nisu planirani

Planirani tunel biće dugačak 1.800 metara, širok oko 37 metara i visok 49 metara. Njegova unutrašnjost biće dovoljno prostrana da kroz njega prolaze brodovi široki do 16 metara, dok će dubina vode u tunelu iznositi 12 metara.

Predviđeno je da kroz njega mogu da prolaze plovila nosivosti do približno 16.000 bruto registarskih tona, uključujući brodove norveške obalne ekspresne linije Hurtigruten.

Ipak, neće baš svaki brod moći da koristi neobični prolaz. Većina prekookeanskih kruzera prevelika je za dimenzije tunela, pa će prvenstveno biti namenjen manjim plovilima, obalnim trajektima i drugim putničkim brodovima.

Plovidba kroz tunel trebalo bi da traje oko deset minuta, pri predviđenoj maksimalnoj brzini od osam čvorova, odnosno približno 15 km/h.

Izgradnja će podrazumevati uklanjanje oko tri miliona kubnih metara stenske mase, a za probijanje će se koristiti metoda bušenja i miniranja. Materijal potreban za radove dopremaće se morskim putem, pošto lokalni putevi nisu dovoljno pogodni za takav transport.

Posebno je zanimljivo i arhitektonsko rešenje ulaza. Njihov izgled osmislila je norveška kompanija Snøhetta, a plan je da kameni zidovi ostanu grubi i nepravilni kako bi se što bolje uklopili u okolni pejzaž.

Ideja o tunelu nije nova

Predviđene su i pešačke staze, kao i novi drumski most sa kojeg će posetioci moći da posmatraju brodove dok ulaze u tunel i izlaze iz njega. Kada bude završen, prolazak kroz planinu trebalo bi da skrati pojedina putovanja za čak 56 kilometara.

Iako zvuči kao zamisao iz budućnosti, ideja o izgradnji prolaza kroz poluostrvo Stad zapravo je veoma stara. Prvi predlog pojavio se još 1874. godine, u novinama Nordre Bergenhus Amtstidende.

Ubrzo nakon toga objavljena je i druga zamisao, prema kojoj bi se preko poluostrva izgradio železnički tunel. Brodovi bi se u tom slučaju podizali na vagone i prevozili železnicom preko kopna, a takvo rešenje navodno bi koštalo upola manje od izgradnje klasičnog brodskog tunela.

Tokom vremena razmatrane su različite mogućnosti, a na kraju je izabrana trasa duga 1.800 metara, koja će prolaziti kroz centralni deo poluostrva.

Prema najavama, završetak projekta je predviđen za 2031. godinu, a prvi brod koji bi trebalo da prođe kroz tunel jeste brod Myklebust.

(Telegraf.rs)