NAJZAGONETNIJA BIBLIJSKA LIČNOST: Ko je Melhisedek, ako nema ni oca ni majku ni početka ni svršetka životu? (FOTO)

Melhisedek, car salimski, dočekuje Avrama hlebom i vinom. Mozaik iz bazilike Svetog Marka. Foto: Wikimedia Commons/Testus

Nema misterioznije ličnosti u Bibliji od Melhisedeka, cara salimskog. Naizgled, on je samo jedan od brojnih careva koji se pominju u Knjizi postanja, ali pažljivi čitalac će odmah videti da nešto sa njim nije u redu, i da po umnogome odstupa od "normalnog".

Preporučujemo

Melhisedek na hebrejskom znači "kralj pravednosti", ili još tačnije - "moj kralj je pravednost". Sama reč "sedek" ne znači "bog" već je u pitanju epitet jednog konkretnog boga, jednog od bogova koje su poštovali drevni Hananci - El Eliona, što znači "Bog Višnji". Moguće je da je i sam El Elion zapravo epitet boga Salima ili Šalema.

Do vremena Hrista, Jevreji su već počeli da posmatraju Melhisedeka kao prototipnog Mesiju, a Kumranski spisi to ime koriste i za arhanđela Mihaila, koji je nebeski sveštenik i suprotnost Belijalu koji je "kralj opačine".

U Starom zavetu Melhisedek se pominje dva puta, jednom u Knjizi postanja i drugi put u Psalmima.

Melhisedek, car salimski, dočekuje Avrama hlebom i vinom. Slika iz crkve Svetog Petra u Levenu u Belgiji. Foto: Wikimedia Commons/heiligenlexikon.de

U Postanju 14:18-20 se kaže ovako: "A Melhisedek car salimski iznese hleb i vino; a on beše sveštenik Boga Višnjeg. I blagoslovi ga govoreći: Blagosloven da je Avram Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja! I blagosloven da je Bog Višnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega."

U OVOJ RUPI JE GROB BIBLIJSKOG AVRAMA: On ujedinjuje Jevreje, muslimane i hrišćane! (FOTO)

Ništa slično ovome ne postoji u događajima vezanim za Avrama, a posebno ne u njegovim susretima sa "vladarima ovog sveta"; nijedan Avramov razgovor sa njima ne liči na ovaj dijalog. Šta više, Avram se na tom mestu sastaje sa carem sodomskim, kada se iznenada pojavljuje i Melhisedek, nakon čega se priča vraća na cara sodomskog. Sve upućuje na to da Melhisedek i nije baš ovozemaljski car, što se kasnije uslovno rečeno potvrdilo (iz verske perspektive, ne činjenične).

Zatim u Psalmu 110:4 se kaže sledeće: "Gospod se zakleo, i neće se pokajati: ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom". Međutim, hebrejski tekst omogućava mnoštvo različitih prevoda, tako se ovo može razumeti i kao "ti si sveštenik doveka, pravedni kralju po mom ukazu" ili "ti si sveštenik doveka po mom ukazu, Melhisedeče".

Freska Melhisedeka, cara salimskog, u drvenoj crkvi u Maramurešu u Rumuniji. Foto: Wikimedia Commons/Țetcu Mircea Rareș

Međutim, tu se priča ne završava. Drugu knjiga Enohova iz 1. veka kaže da je Melhisedek rođen od device Sofonime, žene Nira, koji je bio brat Noju.

Dete je izašlo iz majke nakon što je ona umrla i selo pored njenog leša već u potpunosti fizički razvijeno, obučeno, govorilo je i blagosiljalo Božijim imenom, noseći znak sveštenstva. Četrdeset dana posle rođenja arhanđel Gavrilo je odneo Melhisedeka u Rajski vrt tako da nije morao da se spasava u Nojevoj barci.

Kumranski spisi iz 1. veka stare ere ga nazivaju božanskim bićem, pa se čak i titule poput Elohima dodaju njegovom imenu; ta reč, Elohim, na hebrejskom znači "bogovi, božanstvo". Isti izvor takođe kaže da će on proglasiti Dan pokajanja i da će se pokajati za ljude koji su bili pre njega.

Melhisedek, car salimski, dočekuje Avrama hlebom i vinom. Drvorez iz Nirnberške hronike iz 1493. godine. Foto: Wikimedia Commons/Michel Wolgemut, Wilhelm Pleydenwurff (Text: Hartmann Schedel)

Druga teorija kaže da je Melhisedek u stvari Sem, Nojev sin, koji bi u tom trenutku imao onda 465 godina dok bi Avram imao 75. Melhisedek je prva osoba u Bibliji koja se naziva sveštenikom, što mu je u amanet ostavio otac Noje (ako je on Sem). Još se tvrdi u nekoj rabinističkoj literaturi da je Melhisedek Avramu predao Adamovu odeždu. I još mnogo toga raznolikog postoji u rabinskim spisima.

Što se tiče Novog zaveta, Melhisedek se pominje samo u Poslanici Jevrejima, napisanoj od strane Svetog Pavla krajem 1. veka, ali se pominje dosta puta u njoj. Isus Hrist je identifikovan kao "sveštenik vavek po redu Melhisedekovom" (Jevrejima 5:6).

Pavle zatim kaže ovu zagonetnu stvar: "I bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovom. Za kog bismo vam imali mnogo govoriti što je teško iskazati; jer ste postali slabi na slušanju."

Vitraž na kome je Melhisedek, car salimski, u crkvi Svetog Nikole u Francuskoj. Foto: Wikimedia Commons/MOSSOT

Dve glave kasnije, u Jevrejima 7:1-3, iznosi se nešto još neverovatnije u vezi s prirodom Melhisedekovom.

Naime, kaže: "Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, sveštenik Boga Najvišeg, koji srete Avraama kad se vraćaše s boja careva, i blagoslovi ga; Kome i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znači car pravde, potom i car salimski, to jest car mira: Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka. Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plena".

Dakle, Melhisedek nema oca, nema majke, nema roda, nema početka danima ni svršetka životu, ispoređen je sa Sinom Božijim i ostaje sveštenik doveka. Zvuči kao da je Bog. Međutim, nije, pošto je sveštenik "Boga Višnjega". Šta je onda Melhisedek? Posebno biće, ne-čovek?

Tri starozavetne žrtve na vizantijskom mozaiku iz 6. veku u italijanskom gradu Raveni. Levo je Avelj s jagnjetom, u sredini je Melhisedek koji predsedava, desno su Avram i Isak. Foto: Wikimedia Commons/Dick Stracke

Jedan gnostički tekst stariji od 4. veka pronađen u Nag-Hamadiju tvrdi da je Melhisedek zapravo sam Isus Hrist, ali to nije ni pravoslavno ni rimokatoličko viđenje. Uprkos tome što Poslanica Jevrejima donekle tome ide u korist, i uprkos tome što je Poslanica Jevrejima standardni deo Novog zaveta.

Francuski mislilac Rene Genon, jedan od začetnika teorije primordijalne tradicije, koji je kasnije prešao u islam, Melhisedeka doživljava kao "kralja sveta", ne kao istorijsku ličnost već pre svega kao "princip, kosmičku Inteligenciju koja odražava čistu duhovnu Svetlost i formuliše Zakon prikladan uslovima našeg sveta ili našeg ciklusa postojanja". Premda je Genon nejasan i često deluje kao da on smatra da "kralj sveta" zbilja postoji.

Salim znači "mir", to je jasno, a Genon smatra da su Jevreji baš zbog njega na tom mestu podigli svoju duhovnu prestonicu - Jerusalim, koji je "vidljiva slika pravog Salima" (koji nije vidljiv ljudskom oku). Šta više, Genon ističe i da samo ime Solomona u svoj hebrejskom originalu znači "miroljubivi".

Žrtva Melhisedekova, slika Đovanija Batiste Tijepola iz 18. stoleća. Foto: Wikimedia Commons/mnba.org.ar

Genon se takođe potanko bavi dokazivanjem da je sveštenstvo "po redu Melhisedekovu" superiorno u odnosu na ono "po redu Aronovu", što je važno za hrišćanstvo jer je Hrist po ovom drugom "redu". Ono što ova dva reda razlikuje je to što ovo glavnije kombinuje funkcije kralja (cara) i sveštenika.

Melhisedek se obeležava i u pravoslavnom i u rimokatoličkom kalendaru; u pravoslavnom čak dva puta godišnje. Jermenska apostolska crkva takođe ga slavi.

Kuran ga, začudo, ne pominje, uprkos tome što pominje mnoštvo biblijskih likova. Šiitska sekta ismailstva Melhisedeka tretira kao jednog od "permanentnih imama", onih koji vode ljude kroz sva vremena.

(O. Š.)