• 3

Zašto je Francuska htela da postane hrvatska šahovnica (FOTO)

Kraljevina Francuska bila je krpenjača različitih oblasnih i lokalnih privilegija i zakona sa granicama uspostavljenim u istorijskim turbulencijama tokom prethodnih hiljadu godina. Onda je došla revolucija i ljudi su želeli da stvore centralizovanu i jedinstvenu naciju. Bilo je raznih predloga, a ovaj je najinteresantniji

  • 3

Predlog opata Sijesa iz 1789. godine za šahovizaciju Francuske na departmane koji bi, gde god je to moguće, bili kvadratnog oblika. Foto: Wikimedia Commons/histoire-image.org

U sutonu takozvanog Starog režima (fr. Ancien Régime) u Francuskoj potkraj pretposlednje decenije XVIII stoleća, Francuska je bila dramatično drugačija od centralizovane i uniformne zemlje kakva je danas.

Sasvim suprotno, Kraljevina Francuska je bila krpenjača različitih oblasnih i lokalnih privilegija, feudalnih tradicija, zakona, pravila, poreza, sudova, istorijskih razlika, čak i velikog broja posve drugačijih jezika, sa provincijskim granicama koje su pratile razgraničenja nekadašnjih velikih vlastelinstava koja su u srednjem veku bila polunezavisna od slabih kraljeva u Parizu.

Elem, da se nešto mora promeniti postalo je jasno još sredinom XVII stoleća kada je Mark-Rene d'Argenson predložio uspostavu teritorijalnih departmana kao administrativnih regija, ali samo za "mostove i drumove", odnosno za izgradnju i održavanje infrastrukture.

Međutim, ništa se bitno nije promenilo do Francuske revolucije. Tada 4. marta 1790. godine Nacionalna ustavotvorna skupština raspušta dotadašnje provincije i formira savremene departmane.

Unutrašnja podela Francuske 1477. godine. Uprkos nekim političkim promenama, što iznutra što spolja, stvari nisu bile mnogo drugačije ni 1789. Foto: Wikimedia Commons/Zigeuner

Jedan od bitnih razloga za to nije bila samo jeziva neefikasnost dotadašnjeg sistema, već i želja novih državnih vlasti da se stvori istinski jedinstvena i homogena francuska nacija, i po jeziku i po zakonu i po kulturi i po svemu ostalom, što ona nije bila.

Rušenje starih oblasnih granica značilo je razbijanje starih veza i lojalnosti, a koliko je to bilo važno novim revolucionarnim vlastima pokazuje i to što su istorijski nazivi regija nestali a departmani svoja imena dobili po rekama ili drugim geografskim odlikama (Pariz je tako bio u departmanu Sena).

Drugi razlog za crtanje novih granica između pokrajina bio je praktične prirode; naime, nekom genijalnom čoveku je palo na pamet da vodilja pri određivanju teritorijalnog obima treba biti ideja da nijedno naselje ne sme biti od sedišta departmana udaljenije od jednog dana jahanja.

Međutim, pre nego što su nove pokrajinske granice nacrtane i sve ovo doneseno, prethodne godine kada je i počela revolucija, bilo je drugačijih predloga. Ne drastično drugačijih što se suštine i namere tiče, ali drugačije što se tiče departmanskih granica.

Emanuel Žozef Sijes, poznatiji kao opat Sijes, jedan od narodnih prvaka i vođa Francuske revolucije. Foto: Wikimedia Commons/Jacques-Louis David

Naime, opat Sijes (punog imena Emanuel Žozef Sijes, čovek iz crkvenih redova koji je bio jedan od prvaka "trećeg staleža", odnosno naroda, dakle, jedan od najvažnijih ljudi revolucije) predložio je i Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini septembra 1789. godine naširoko elaborirao plan za administrativnu reorganizaciju kraljevstva (republika je proglašena tek 1792. godine, prve tri revolucionarne je bila ustavna monarhija).

Plan je predviđao podelu zemlje na 81 departman od kojih bi svaki bio pravilni kvadrat ivica dugih 18 liga (usled neujednačenosti tog mernog sistema teško je reći tačno koliko je to, ali ako uzmemo srednju vrednost dolazimo 72 km).

Svaki departman bi bio podeljen na devet kvadratnih distrikata, a oni na devet kvadratnih kantona. Svaki kanton bi imao u proseku 680 aktivnih građana koji bi konstituisali kantonalnu skupštinu, a departmanska skupština bi imala 81 člana, po jednog iz svakog kantona.

Bio je to takozvani geometrijski predlog, u metričkom duhu tog vremena. Treba se samo setiti našeg teksta o francuskim revolucionarnim mesecima i merenju vremena, gde je "sedmica" imala 10 dana, dan 10 časova, čas 100 minuta, i tako dalje. Predlog je propao jer nije bio primenjiv i izvodljiv: život jednostavno ne može da se ukalupi na takav način, previše je haotičan i nepredvidljiv.

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ilidza

    Nije tito nista pomogao? Kako? Svemoguci

  • Перагеније

    "Francuska htela da postane hrvatska šahovnica" - ХЕХЕ, аутор није мрднуо из 21. века. Француска постоји већ дуже од 1000 година, док "Хрватска", као државица, постоји мање од 30 година.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima