• 11
 ≫ 

Ustaše i VMRO imali su dva plana kako da ubiju jugoslovenskog kralja: Na današnji dan izvršen je atentat na Aleksandra Karađorđevića u Marselju (VIDEO)

 ≫ 

U atentat su bile umešane i pojedine strane sile, u prvom redu Musolinijeva Italija, koja je imala teritorijalne pretenzije ka Jugoslaviji, odnosno njenoj jadranskoj obali

  • 11

Atentat u Marselju na kralja Aleksandra I Karađorđevića se odigrao u utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj, u Marselju ispred Palate Burze, u 16 časova i 20 minuta. Atentator, Vlado Černozemski, pripadnik Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (skraćeno VMRO), usmrtio je kralja Aleksandra sa četiri metka, a jednim je lakše ranio francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je usled neadekvatne medicinske pomoći iskrvario i umro.

Otkrivena najveća tajna Titovog sefa: Evo gde je sakrio neprocenjivo zlato Karađorđevića!

ZAVIRITE U NAJLEPŠE SRPSKO KRALJEVSKO VENČANJE svih vremena! (FOTO) (VIDEO)

Oko atentata su sarađivali ustaše i VMRO, koji su želeli da otcepe Hrvatsku i Makedoniju od Kraljevine Jugoslavije.

U atentat su bile umešane i pojedine strane sile, u prvom redu Musolinijeva Italija, koja je imala teritorijalne pretenzije ka Jugoslaviji, odnosno njenoj jadranskoj obali.

Situacija u Hrvatskoj

Hrvatska i srpska intelegencija uglavnom su se zalagale za narodno jedinstvo. Hrvatska inteligencija nije imala mnogo dodira sa seljaštvom. U Hrvatskoj je opšte pravo glasa prvi put uvedeno 1920. Prema Ćoroviću hrvatske mase su čim im se ukazala prilika odmah krenule za najradikalnijim sugestijama, pa su prihvatili Stjepana Radića.

Pre ujedinjenja polazna tačka svih važnih činilaca i sa srpske i sa hrvatske strane bila je da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod, jedan ali troimeni. Bilo je to stajalište i Jugoslovenskog odbora i Narodnog Veća i Hrvatskog Sabora, kada je 29. oktobra 1918. odlučio o ujedinjenju. Međutim Stjepan Radić, vođa Hrvatske seljačke stranke, je odmah tražio republikansko uređenje države.

1. decembra 1918. godine regent Aleksandar je proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Nezadovoljni frankovački elementi organizovali su protest u Zagrebu. Njima su se pridružili domobrani dveju pukovnija 5. decembra 1918. godine, tražeći hrvatsku republiku. Na Trgu bana Jelačića presreli su ih i razbili odredi dalmatinskih mornara i hrvatski sokoli.

Foto: Wikipedia/DIREKTOR

Neupeli atentati

Ubistvu Aleksandra Karađorđevića je prethodilo nekoliko neuspelih atentata.

Godine 1916. u Solunu je navodno pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, zbog čega je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis osuđen i pogubljen. Nakon usvajanja Vidovdanskog ustava, 1921. godine komunista Spasoje Stejić Baćo je izvršio neuspešan atentat na regenta Aleksandra I Karađorđevića. Dana 17. decembra 1933. godine Petar Oreb i Ivan Herničić, pripadnici ustaškog pokreta, pokušavali su da ubiju kralja Aleksandra prilikom njegove posete Zagrebu, što je uspešno sprečila jugoslovenska policija, uhapsivši atentatore.

Planiranje atentata

Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Anta Pavelića, vođa VMRO-a Vančo Mihajlov je doputovao u Rim kako bi se dogovorili detalje oko izvršenja atentata na kralja Aleksandra. Sastanak su održali u hotelu Kontinental, razgovoru između Pavelića i Mihajlova prisustvovao je i generalni inspektor tajne službe Italije Erikole Konti.[traži se izvor] Odlučeno je da se atentat izvrši u Francuskoj jer se već znao program Aleksandrove predstojeće posete.

Pavelić, Kvaternik i Mihajlov su se dogovorili da pripreme više grupa radi izvođenja atentata. Prva grupa trebalo je da izvrši atentat po kraljevom dolasku u Marselj, a druga grupa trebalo je da izvrši atentat u Parizu ili Versaju u slučaju da prva grupa ne uspe.

Kraljevska jugoslovenska obaveštajana služba je neposredno pred kraljev dolazak, preko svojih agenata, doznala priprema za atentat, znali su da su teroristi na francuskoj teritoriji, ali nisu imali precizne informacije. U jutarnjim časovima 9. oktobra, jugoslovenska obaveštajna služba je dobila izuzetno važne podatke od jednog njenog agenta iz Italije. Ukazano je da će se atentat dogoditi u Marselju i da su teroristi putovali čehoslovačkim pasošima.

Foto: Wikipedia

Put u Marsej i atentat

Svita, sa kraljem na čelu, krenula je sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je kralj Aleksandar posetio kuću u kojoj je rođen. Iz luke Zelenika je razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice Dubrovnik isplovio za Francusku. Čim se Dubrovnik primakao Marselju, francuski eskadron isplovio im je u susret iz ratne luke Tulona. U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja.

Zvaničan doček po protokolu predviđeno je da bude u Parizu, gde je trebalo da ga dočeka predsednik Republike. U Marselju su ga dočekali samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek iskočio je iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom viknuo:„Živeo kralj!“. Iznenada je skočio sa desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu kralja.

Pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, sa konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i u padu, sa zemlje, nastavio da puca na sve oko sebe. Zatim su dva policajca ispalili nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.

Kralj Aleksandar I Karađorđević. Foto: Wikipedia/ Bulgarian Archives State Agency

Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak. Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine jer su rane bile smrtonosne.

Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti. Lekari su utvrdili da je jedan metak pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica.

Ministar Bartu je prebačen u operacionu salu bolnice Božiji dom, gde je izdahnuo u 17 časova i 40 minuta. Teško ranjen general Žorž prebačen je u bolnicu Mišel Levi, gde je uspešno operisan.

Smrt atentatora

Atentator, Veličko Dimitrov Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen sa više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od gnevne mase, prebačen je u kancelariju marsejske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši ni jednu reč. Kod atentatora je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petrus Keleman, dva pištolja, mauzer i valter, dve bombe, busolu i 1.700 franaka.

Foto: Wikipedia

Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Ubica je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, ВМРО. Nakon ovog atentata, mnogi Makedonci, Albanci, Hrvati i protivnici monarhije su smatrali Černozemskog za heroja koji je ustao protiv tiranije.

Pogledajte video:

Daljinac

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Nikad više Jugoslavija

    9. oktobar 2017 | 23:03

    Najgore od svega je što i danas ima mnogo jugonostalgičara koji bi ponovo da se ujedinjuju ustašama, muslimanima, i crnogorsko-makedonsko-albanskim zmijama i izdajnicima. I dalje imamo mnogo onih kojima ništa ne znače zaklana i ubijena srpska deca i milioni ubijenih u Jasenovcu, Jadovnu, Gradiški, Oluji, Kumanovu, Bratuncu, Kravicama...I dalje imamo mnogo izdajnika medju nama.

    45
    6

    Podelite komentar

  • Nebitan

    10. oktobar 2017 | 00:47

    A onda se pojavi neko pametan i kaže da su se hrvati zbog Miloševića otcepili, kao i da je Milošević glavni uzrok problema.

    26
    1

    Podelite komentar

  • bobi

    9. oktobar 2017 | 16:33

    Nikad se mi pameti necemo dozvati

    24
    3

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA